Eto, sad zamislite kako je bilo meni, ča san mora trpit i ne progovorit još od šestoga miseca. A pogotovo kad san zna da ovi put nije bilo zaludu ... vas mi je jezik bija izranjen, koliko san se puti ugriza za njega, da se kome ne izlajen. Jerbo znan da bi, kad bi reka nekin ljudima, bilo ka da san da plaćeni oglas u novine priko cile stranice.
Najteže mi je bilo kad bi me ko gadija i reka da neka ja samo čekan da mi padne sa neba, a ja moran činit kuco (šutit, za sjevernjake)
Ali baš zato je bilo slađe ovi put.  Uostalon, neka pati koga smeta, a meni su stigle čestitke od koga san se nada i od koga nisan ... ni u snu, mislija da će me se sitit. Ali neću sad o imenima. Neka to bude njima na dušu. Ja san se samo drža onega da jedini kapital sa kojin raspolažen, ono ča jeman u glavi, moran unovčit, jerbo godine idu, ne gremo mlađi, pa bi šteta bilo da mi to bezveze izvitri  
A uostalon, niman zemlje za prodavat i kupovat skupe aute ka neki vječni konobari iz našega maloga mista, i uredno primat socijalnu pomoć  Dobro je dokle se jema ča prodavat ... a ča posli?
Zašto na iskustvo?
Pa upravo zato, ča san izvuka pouke od prošloga puta ... Sve ono ča san krivo napravija zadnji put, kad san bija proćakulat sa Cruelon de Vil, sad san nastoja ispravit.
Nisan obuka najnovije patike, kvragu i preženca, ionako se ne vidu na snimanju, nego lipo stare, udobne i razgažene, na neskriveno izraženi užas moje Zakonite ...  ... ne gren tamo na modnu reviju, nego gren po pineze ... molajte vi one ča govoru da je to samo igra. Tako san i ja govorija zadnji put, kad san popuznija 
Nisan zaboravija, ka zadnji put, stavit uloške (ortopedske, ne higijenske, šporkaćuni jedni) glede mojih opjevanih ravnih tabana, tako da mi nije bija problem stat na nogan priko tri ure, sa kratkin pauzan po pet-deset minuti.
I tako, počela je utakmica ...
.... a uz gromoglasnu podršku kolegica sa posla ...
... a i kolega vatrogasaca ...
... a posebno od moje dvi najdraže navijačice ...
... uspija san doć do kraja. Napokon!
A lipo san na kraju reka da je bilo više i vrime, da san se svima popeja na glavu sa ovin kvizoviman i da jedva čekaju da ča šoldi (novce, za sjevernjake) donesen doma.
Eto, kako i spada, tribalo je i proslavit. Tradicija je vražja stvar, i sitija san se restorana di san bija još oni put, posli uspješnoga «Milijunaša», tako da smo i ovi put moj prijatelj Zvonimir i ja išli tamo nahranit i napojit umornu dušu. 
A kad smo došli, jemali smo ča i vidit ...
... japanska penzionerska ekskurzija, a zabavljala ih je ekipa iz nekog folklornog društva, ali ni oni nisu bili baš juniori, tako da smo prijatelji i ja, ne računajući osoblje restorana, bili daleko najmlađi.
Najdraži su mi bili komentari posli ... odveja san Vinku na gimnastiku, a neka mama je primjetila da kako mogu malopri bit na TV a već doć ovde, na što san odgovorija da san zato malo okasnija. Ko će sad objašnjavat da se to snimalo još u šesti misec
Primija san čestitki kamion. Stvarno! A neke bi posebno izdvojija, naravno, autori će se sami pripoznat 
Čestitan, stvarno si zaslužija ...
Čestitan na pobjedi, sad bi moga doć sa ženon i malon koji dan na Šoltu ...
Nije loše, biće za sv. Nikolu, a još da nije doba recesije ...
Svaka čast, čestitamo, bilo je više i vrime da doneseš doma pune džepove ...
Mašo si jak, stari. napokon ...
A je te pogodilo zadnje pitanje. Bravo! ...
Sad ja vidin di si ti uvatija ono «fakat». Taman san ti tija napisat da si ka «Hajduk», uvik drugi. Živijo! ...
Bravo tata, pozdrav od bakice. Neka pati koga smeta! ...
Čestitan, drugi put će bit više pinez ...
Eto, izvuka san one najzanimljivije, a samo bi se osvrnija na ono «malo pinez» ... znan da je uvik malo, svi smo mi krvavi ispod kože, ali prošli put je bilo «na stolu» 30.800,00 kn, pa san izgorija, a ovi put san ipak dobija 17.400,00 kn. Pa sad vi sami prosudite je li bolje ovo ili ono prije. A ča bi ko želija, asti miša, i ja bi ... ali uzmi ča ti život pruža. Reka bi jedan, ni ora ni kopa za ovo ... a biće, ako bude sriće, i prilike za još. Nisan prvi bloger koji je osvojija «Kariku» (je li tako, @brode?), a vjerojatno nisan ni zadnji, ali to je za mene zatvorena knjiga. Jema još kvizova
Svitu moj, fala lipa na podršci, i dovidova, do idućega kviza 
P.S. Skoro da zaboravin, stigla još jedna kartolina ...
fala, @juliere ...
|
