Davno je to bilo, 1999. godine, prid kraj, kad san nabavija svoj prvi mobilni aparat. Je, onda se to tako zvalo. Malo je grezo govorit "mobitel" za svaki mobilni aparat, isto ka ča i dan danas za svako džepno računalo rečemo da je "digitron" ili za kemijsku olovku da je "penkala". Navika je đavlija stvar, govorin van ja a niko me ne sluša. 
Eto, Bog mi je svidok, a i oni koji me malo duže poznajedu, da nima u mome malomen mistu čovika koji je više mrzija oto čudo tehnike vengo ja ... I još san za ne falit i zapisiva viceve o Hercegovcima, bilin bičvan (čarapama, za sjevernjake) i njiovin preseravanjima sa mobiteliman. Zato me je, valjda, dotični Bog i pokara, kad san vazeja prvi mobitel, zakači se čovik na njega, ne bi da san kokain prova.  
Počeli su pomalo i moderniji, GSM aparati, a ne oni NMT matuni od prvi analogni mobiteli, sićan se dobro da je prva instalacija u službeno auto ondašnjega gradonačelnika koštala deboto ka i niko lipo auto. Novo, ne rabljeno, da se razumimo!
I onda san naša još jedan subjekt mržnje ... našega (onda!) državnoga monopolistu, tadašnji CRONET. Ne da su derali, nego su se mogli komodno na Manjaču, oli u Kninski pržun zaposlit, kakva in je bila politika cijena.
Poslin je već lagano došla i lagana konkurancija u vidu VIP-a. Onda san se već počeja pomalo lomit.
I slomilo me, uzeja san prvi aparat, eto tako, tješija san sam sebe, da i ja to malo proban!
Prvi izbor je bija najjeftiniji do kojega san moga doć ...
Siemens C10
... i je da se nisan baš usrićija sa njin, ali se pokazalo da je to, od svi aparati koje san jema do sad, jedini kojega san uspija prodat, i to za deboto polak cine od koliko san da za njega. Je da san mora dat u tri rate i dotičnoga ganjat dokle je da za treću ratu, ali transakcija je uspješno finalizirana.
Nikako u to vrime donija san par dalekosežnih odluka, koje će se pokazat pametne u budućnosti. Najpri ona najteža: ostavija san se duvana!  
Počelo je ka zajebancija, mislin da san već i pisa o tome, prijatelju se rodila ćer, i onda mso on, ja i moj rođak, napo u zajebanciji, a napolak ozbiljno, rekli da prvi koji zapali, vodi ostalu dvojicu i onega koji je sve to špija na janjetinu. Bilo je podmištanji, navlačenja tipa "... ajde zapali, neću nikome reč ..." ali san izdrža. Evo, sve do sad!
A posljedice? Odjedan put san jema iljadu kun (1000 kn) više u džepu svaki misec. Nas trojica ča smo se ostavili duvana tresli smo šteku Marlbiora DNEVNO. Kažu da je nakon toga naš lokalni švercer duvana odma proglasija stečaj i prišalzta se na drugi posal ...
Dunkve, odlučija san kupit novi auto ... o čemu san već pisa ... pa se sad neću ponavljat. A u međuvremenu, dokle ne sredin za kredit, dokle prodan staroga Škodilaka, odlučija san se počastit tadašnjin vrhunskin mobitelon ...
Nokia 7110
... i dan danas tvrdin, najbojin mobitelon ča mi je bija u rukan. Naravno, ni mi vrag da mira pa san odma nama nabavija i kabel za vezu sa kompjuteron, i uvaljiva nove muzike i grafike na ekran. Kako san već u ta doba i kupija Opel Agilu, meka san odma Opelov znak na ekran, tako mi je uspilo jednoga kolegu sa posla uvjerit da san mobitel dobija od Opela kad san kupija auto. I nije bilo teško, mislin uvjeravanje 
A sama Nokia ka Nokia, dobro je služila dokle nije počela pobolijevat od starački bolesti, ali prošlo je dobri par godin. Danas više ne radu takve mobitele  a kako san se već u ta doba pomalo zarazija viruson mobitelitis preseritis, opet san tija nešto DOBRO ...
Ericsson T39M
i uzeja san Ericsson T39M. Doduše, već mu je bila malo i pala cijena, ali je još uvik bija vrhunski. E, ali to se pokazalo ka najgori potez u mojoj mobitelskoj povijesti. Je da je onda jema i Bluetooth, i bija je po specifikacijan stvarno vrhunski, ali ekran od dva reda i nemogućnost minjanja ičega na ekranu i/ili zvuku me je toliko zgadija, da su mi, kako ćete kasnije vidit, svi slijedeći aparati bili podrijetlom iz Finske ... Nokina je zakon, ma koliko mi šutjeli o tome ... jedino ča je vridilo, dugoročno, kod ovega Ericssona je da je bija triband telefon, oću reč da je radija u Americi, pa san jedva dočeka da ga zaminen sa slijedećin aparaton, naravno Nokion, koju mi je Zlato mamino kupilo u zamjenu za T39, kad je počeja navigavat pa mu je triba strojček koji radi i na, u GSM smislu, na zaostalome Sjevernoameričkome kontinentu ...
Nokia 3510
... a meni dobro došlo da dobijen novi mob, i to Nokiu. I ona me je relativno dobro služila, i bila je prvi TREZVENO (ma šta to značilo!) nabavljen strojček. Znači, ne vrhunski, nego sa dobrin odnosom kvalitet cijena. I još najbolje u ciloj priči, T39 se pokaza ka iznimno robustan aparat i izdrža je sve napore pomoračkog načina života, pa je i dandanas ispravan i posluži ka ZAMJENA kad neki od naši mobiteli ide na servisiranje ...
Nokia 3510 je također pobolijevala od mobitelskih staračkih bolesti, ali puno ranije nego npr. 7110, šta je još jedan prilog za tvrdnju o tome da su mobiteli još onda, a pogotovo sada, postali potrošna roba, skoro pa za jednokratnu upotrebu . Ne, @zuzayok, nisan se emocionalno veza za nijedan mobitel, samo kroz njiovu nabavku i izbor pokusavan pokazat minjanje načina razmišljanja i na kraju i okruženja (neoženjen - oženjen - roditelj)
Sa ovin san mobitelon dočeka i Zakonitu ... i selidbu, podstanarstvo i ostale blagodati bračnog života i drukčijeg načina razmišljanja, misleći naravno na prioritete. Sad mi je bija bitan mobitel koji radi. Jedini uvjeti su bili da je Nokia i da nije skup. Kako je došlo vrime za zamjenu, u to vrime je Best Buy bila moja prva piturana (obojana, za sjevernjake) Nokia ...
Nokia 6610
... iako teška srca, jer onda više nije bilo dobrih monokromatskih aparata. Jer i dan danas, a pogotovo kod ondašnjih jeftinjaka, nisi baš moga bit siguran da ćeš vidit išta na ekranu po dnevnome svitlu. Ali ipak je bija napredak - ova Nokia je jemala priključak za standardni kabel, POP port, koji je vridija za sve novije Nokie, pa i moju današnju, i kojega je, naravno, Nokia prodavala za suvo zlato (orig, kabel cca 100 DEM, odnosno 360 kn)  
Ciklus se, naravno, ubrzava geometrijskon progresijon. Nakon nekoga vrimena, naravno, vanka garancije, na 6610 mi je riknija ekran, Mobitel radi, sve radi, jema tona, nima slike! Nakon odlaska na servis, i konzultacije sa meštrima tipa "koliko bi doša popravak" doša san do zaključka da je pametnije kupit novega.
I eto, došla je na red i šestica, odnosno moj šesti aparat ...
Nokia 6030
... di san opet pa na Nokia-baketinu i vidija da jema priključak, i parija mi je USB. Aleluja, mislin ja, napokon je i Nokina počela poštovat standard! ... je, kako da nije, je USB, ali niki ebete, nigdi nač takvi kabel, i na kraju je ispalo da je to ka niki servisni priključak. Idemo dalje, jedina veza Nokie sa vanjskin sviton, bar ča se žice tiče, ostaje i dalje famozni POP-port, srića da ga već jeman i da se i to nisu sitili prominit. 6030 me je odveja i na onu najpoželjniju stolicu u Hrvata, na onu nasuprot Tarika ... zadnja emisija u 2005. godini i prva u 2006. godini. Onda san već kaživa Tariku Vinkinu sliku, jema bit da mi je donila sriću 
Bilo je kako je bilo, peška san 32000 kn, red je bilo da se malo i počastin. Mislin, sa novin mobitelon. Zakonita je dobila 6030, bija je star tek par miseci, deboto novi, još pod garancijon, jer je i njezin stari mobilni aparatić već bija zrijal za penziju.
A ja san se istlačija dokle san naša mobitel po novoj specifikaciji. Neću fotoaparat. Jeman digitalca kojega uvik, ka i mobitel, vučen sa sebon, a i dandanas najgori idiot-digitalac radi bolje slike vengo Nokia N96 ili koji još jači, ako ga jema. Ne moreš protiv mehanike i gotovo. Dobru optiku se ne more stavit u naprstak, koliko jema mista u modernin mobitelima. Drugi uvjet je bija da jema Bluetooth. Rebnilo me je već jedan put za telefoniranje u vožnji, neće više  Treći, ili možda prvi uvjet je, naravno, da je Nokia ... i tako je doša slijedeći model ...
Nokia 6021
... koji je u svome radnome vijeku doživija još jednu bitnu tranziciju: sa VIPa na TELE2!
Kako se množila količina brojki koje san pohranjiva, bilo ih je sve više koji nisu počinjali sa 091, pa bi me minut razgovora doša tri puta skuplje. Početni paket, broj, uplaćena tzv VRUĆA TARIFA, i bilo mi je jeftinije zvat VIP sa TELE2 nego sa VIPa!!!
Ali sad se pojavija nopvi problem, kako se meni množila količina brojki, tako se i moj stari 091 naša u mnogim aparatima. Pogotovo kod Zakonite, koja je tvrdoglavo odbijala prominit broj, pa bi bilo kakvo škartavanje 091 broja bilo više u korist vlastite štete, jer smo odoje na, da prostite, istin jaslama ... O zemljo profundaj se! Krug se pomalo zatvara!
Ja, koji san tako mrzija mobitele, sad moran šetat okolo sa DVA PRIMJERKA. Ajde, malo mi je olakšalo situaciju kad san dobija reinkarniranu staru 7110, kojega mi je barba iz Rijeke poklonija jer je on dobija manji, ljepši i pametniji model 
Idila je trajala skoro godinu dan ... a onda je i njegova, sada moja druga stara Nokia 7110, počela trokirat. Nakon par čišćenja i učestale pojave ničin izazvanog gašenja aparata sa punon baterijon, teška srca, po drugi put, mora san je penzionirat, ovi put, izgleda, za vike vikova. Amen!
Ča ću sad uzet, ka za drugi broj? E znan, blago meni, ja radin u Općini ... "#$%& neću sad beštimat ... ali san iskopa VIPov komplet sa Nokion 2610, bez broja (replacement - stari broj - taj sam!) i još ti doda 120 kn na račun u šest miseci. Tako da mi se od 150 kn koliko san da za makinju, vrati cili 120!
Nokia 2610
Da čovik ne poviruje! Ne, nisan ga dobija mukte da i sad reklamiran, ali odma san, da prostite, pogleda prvi skuplji model, na isti način, lipi, preklopni, jema Bluetooth, kuva kafu, čuva dicu, puši, liže ... ali balun od sapunice je puka kad san skužija da je razlika između ta dva aparata jednaka Vinkinin postoliman. I krug se, polako, potla skoro devet godin, zatvorija. Opet jeman najjeftiniji mogući telefon ...
Zdravi mi i veseli bili   
|
Bila je jedna igra, koju niko nije moga nabavit ni na Spectrumu ni na Comodoreu, a zvala se "The Last Starfighter" i onda bi mi, posli rada u "STOPA" znali diko i do ujutro ostat cipat aliene i obranit Zemlju, Galaksiju i Cili Svemir. 
