Ha, lipoga li naslova ... a i je, a da kako ću drugovačije napisat. Jesan li blaženi oli nisan, a i među ženama san, kako ko okreneš. Ne mogu uteć i kad bi me bila volja. 
Fala na pitanju, varičela se još nismo rišili. Jema i sve manje i manje, ali ni blizu kraja. 
Tako smo i Uskrs dočekali. Ista meta, isto odstojanje. Nije kućni pritvor, ali nije ni daleko od tega. Barenko za Vinku. Tata ja bi crtala ...
... a ti se tata misli ...
... a mama bi čestitala Uskrs sa SMS porukan priko VIP-online, a ja se mogu slikat, da ne rečen da mogu barenko nji slikat. Lipo mi se piše. Svaka je lipo sela za svoj kompjuter, još malo pa ću morat nabavit još jedan, ako mi ča bude tribalo u isto vrime kad i njima dvima. Lipo mi se piše ...
Ali bar se za slikavanje ne triban brinit. «Pa oli je nisi vidija nikidan kad je slikavala», meni će zakonita. Nisan. Tek san danas vidija moje dijete kako vazimlje u ruke jednu ruku mamin mobitel ...
... a u drugu ruku malu Uskršnju košaricu sa jajima i pripadajućon kokošon i onako znalački miri kako bi najbolje ispalo i potegne sliku. Tek tako! Ča je slijedeće? Da mi pokupi digitalca pa da me vata na spavanju? Čovik sa ovakvon dicon više ne more njanci zaspat na miru.  
Vinki je očito više dopiz**lo stat u kući. Pa je počela govorit i strane jezike. Evo, opet je počeja pričat monade, ka da vas čujen, ali lipo vi meni recite je li ovo eskimski pozdrav nos oba nos ...
... oli nije? Dakako! I meniu je više došla potriba. Za sest za kompjuter, mislin, tribalo je ča i napravit. I ča mislite ča san dobija ka odgovor?
Tako mi i triba. Ali neka, ništa ča malo verbalne represije ne more riješit. Malo falšega plača, druga zanimacija i posal je na brzinu obavljen. Kad san se diga sa katrige za poć do vatrogasaca, čekala je ka zapeta puška i odma zasela za makinju. Svaka gleda svoj film, mala na kompjuteru a velika na TV. Idila!
Malo pomalo doša je i Uskršnji ponediljak. Zadnji dan mojega prisilnoga, glede Vinkini varičela, plandovanja i formalnoga nerada ...
Lipo mi je počeja dan, čin san se usta, najranije u deset i po uri, dočekale su me dvi šonete (osmrtnice, za sjevernjake).
Partili su dva simbola Splita i Dalmacije, svaki pravi igrač u svojoj momčadi, Boris Dvornik i Anatolij Kudrjavcev.
Boris, stari zajebant, Meštar, Dimnjačar, Vice, Roko Prč i da ne nabrajan ča još, i stari Tolja, reka bi ozbiljan čovik, profešur, kulturnjak, ali i on bi sa staron ekipon zna deboto do prid koju godinu bacit Novogodišnji picigin, a ni humorističko oštro pero mu nije bilo strano.
... Ne bojte se, šjora Lepa. paziću na Šunju kad stignen gori ... (photo by slobodnadalmacija.hr)
Dan mi je počeja sa blogerima ... Najpri me je @acivi probudija, ujutro najranije u deset i po, jerbo mu je ništo, ka i uvik, hitno tribalo ... Onda san se mora zaletit do Splita, poć odnit @senseornonsense jedan film. I počelo je nevrime, sneveralo, nebo na zemlju da će sać. Prvo ča ti pade napamet, da i nebo plače za starin Rokon Prčen, pokoj mu duši, ali nije. Moga san pogađat do ujutro ... Kad san doša doma i otvorija škatulo od Gmaila, odma san dozna zaradi čega je nevrime.
Pozvale su me Trogirke, tri žene-zmaja, na blogersku kavicu. Jema barenko par miseci da se dogovaramo i nikako u isti zjog, nikako se nać u isto vrime na isto misto, ali eto, danas se poklopilo, neradni je dan, Zakonita je doma i more pričuvat Njezino Veličanstvo. Super!
Nakon dobivene dozvole od Zakonite (... a onda mogu i ja drugi put sa ekipon na kavu ... fala Bogu, nikad ti nisan ni branija ...) vrime se odma malo prolipšalo. Sa zapada, namo od strane Trogira već je počelo lagašno i Sunce virit. Ajde, bar kiša ne pada ...
I tako se uputin lagano u zalazak sunca ...
Fala na pitanju, okasnija san. Nisan puno, mora san usput i punicu vozit doma jer je bila unuku povirit ... i par minuti nakon dogovorene četri ure, eto me čeka ekipa na vrata od grada.
Nji četri. Kako četri, pa rekle su da će bit tri ...
@ciovka, @zore i @zuzayok. Je, ali mala Domina @zorina nije mislila tako ...
Ne, nije ovo Vinka, ovo je Domina od mame @zore
... pa su Trogirke dobile pojačanje. Ili da napišen pojacanje
Neka, meni ne smeta. Ionako san navika sa mlađahnin četverogodišnjakinjan izalazit na kraj. I nisu njanci misec dan razlike, Dome i Vinka ...
Vrime baš i nije bilo uza sidit vanka, pa smo se, vođeni iskusnon @zorinon rukon, brzo skrasili u jedan kafić, sad da me ubiješ ne mogu sitit kako se zove, samo znan da je bilo dovoljno mista da se smistin ...
... @zuzayok, moja malenkost i @zore, pod budnin okon male Domine, a fotoaparaton je baratala sramezljiva @ciovka ...
... a za šarmantne i elegantne mlade gospođe to nije nikako bija problem, mislin, smistit se u katrige u kafiću. 
Prvi put smo se vidili, a ja san ima osjećaj da se znamo već godinama. I ka ča san davno napisa u postovima i komentarima, još uvik se držin tega: svi ljudi koje san priko bloga upozna su iznimno ugodno društvo. Na kraju krajev, ma koliko se neki trudili predstavljat se za nešto ča nisu ali bi možda tili bit, sa malo dužon pismenon komunikacijom tipa čitanja postova i komentiranja čovik uvik ostavi svoj timbar, i nesvjesno se predstavi onakvi kakvi je.
Meni je ove dvi ure vrimena neobavezne ćakule prošlo za sekund ... nisan se njanci okrenija ... i došlo je pomalo vrime za odit nazad. A i Domini smo, jerma bit, dosadili...
... pa je u znak protesta malo ubila oko. Tribalo se polako izvuć iz katrigi, ali se, naravno, Dome nije dala smest i tribalo je nosit. Dica, e ... Koji su to političari! Ča će bit kad uvatu pubertet oli kasnije. Mislin da ću se ja barenko opet propušit dokle mi Vinka maturira ... da ne bude i ča gorega ...
A da bi lipo zaokružija blogerski dan, zva me je @iskreni na paradižot, i ko san ja da odbijen takvi poziv, da ne ispadne da se samo sa blogericama družin
... kako pas od @iskrenoga reagira na kolače ...
I tako je, nakon odrađene i te obaveze, proša i ovi pretežito blogerski dan ...
Stojte mi dobro, i zdravi bili! 
|
