Evo, i da nisan tija, mora san napisat koju besidu ... a i meknit koju sliku. Napala me ova trogirska skupina blogerica, da još maškare, da di san ... evo me, živ, i živahan, dapače, ali kako se, nažalost, moran ravnat po onoj «first business, then pleasure», mora san odradit jedan posal za priranit ukućane, pa onda se prepustit guštima bloganja, drage moje Trogirke ...
Da san koju godinu mlaji, vjerojatno bi i ja činija društvo vašin Zakonitima negdi na debelome moru, ovako se moran snalazit kako znan 
Nije ništa zla, nisan još počeja prodavat zabranjene kemijske supstance, nisan počeja trgovat sa artiklima o kojima piše crna kronika, a i nisan se, ne još, počeja aktivno bavit politikon, ka ni utiravanjen dugova. I mislin da tu završaje, bar ča se mene tiče, spisak profitabilnih zanimanja u Lijepoj Našoj, e, skoro san zaboravija na građevinu ... moju rak ranu.
Zašto rak ranu? Pa zato jer mi je kreditna sposobnost na nivou pasje kućice, i to nisan baš siguran je li i tolike da bi ja sam uspija stat unutra. A jeman lipi komad zemlje za gradit ... i kad izračunan sve redovite troškove, moju i Zakonitinu plaću ... opet mi fali plaća jedne prosječne Kerumove blagajnice u samoposluzi. Ako mi se ne dogodi da mi Punto poloče, ili poždere, whatever, cilu akomulaciju u jedanajsti misec da se tek deboto sad oporavljan ...
Ne bi o iznosima, ne, nije nikakva tajna, jer san svjestan da bi možda i ovo ča dobijemo žena i ja nekome bilo lipo, a najmanja mi je namjera da nekoga uvridin. Ako koga zanimaju iznosi neka mi se javi priko emajla pa ću mu ja uredno odgovorit.
Evo, štufalo me odma ovo pisat glede tematike, pa san bija popit kafu, da malo dođen sebi ...
Zašto nisan napisa ništa ovo desetak dan, deboto i dvi nedilje ... mora san radit. kako mi je još uvik glavna priokupacija priprema za tisak, dopalo me sredit jedan lipi posal, ali kako san, da prostite, deboto na kraju hranidbenoga lanca, svi su svoje po komodu obavili, a ja neka se da prostite je**en sa rokovima, a sve je priša, a sve je panika. Pa kad napomenen kome da ne postoje hitne stvari nego samo ljudi koji su zakasnili, onda me puno nji nakrivo pogleda ... najrađe bi koga posla, a ne smiš, nije, kako bi naši političari i analitičari onega ča rečedu političari rekli, nije oportuno ...
Opet ja o čemu ako neću o rješavanju stambenoga problema ... jeman lipi komad zemlje, sa vodon na zenlji, priključkon na kanalizaciju, more se gradit, na putu je, deboto usrid mista ... jema žena, odnosno nima još ali jon je pape obeća, lipi komad zemlje malo dalje, nije baš da se smi gradit, a i imovinsko-pravna situacija dotične čestice zemlje je za knjigu napisat, a ne obični post grintavoga, štufoga i neispavanoga četrdesetpetogodišnjaka. I to kakvu knjigu, ja mislin da bi film snimljen po toj knjizi bija hit na svin box-ofisima po Americi i šire, a na temu «Kako zajebat bližnjega svoga ...» ... nećemo u detalje, ne još, ali kad dođe vrime, bićedu cila Kaštila izlipljena sa plakatiman i skraćenon pričon. Biće i fotografija, ne bojte se ... da ne bi kome opa obraz, ako ga još jema ...
Ljudi moji, zamalo san se izlaja ... nije meni krivo ča ON jema, nego da meni, oću reć Zakonitoj, da moje, odnosno njezino ... ajme meni, puno san i reka ... kvragu i imovinsko-pravni odnosi, uvik te, pri oli posli, snađe škandal.  
Uvik mi ostaje zadnja mogućnost: prodat ovi komad zemlje, i odselit negdi tri okuke iza vukojebine pa kupit stan oli kakvu kućicu u cviću. Doduše najvjerojatnije negdi u pasivnin krajevima ...
Ostaje mi samo mala majušna nada, igre na sriću ... ali i to je sve tanje. Milijunaša su ukinili, jerbo je, kako su niki pametni napisali, dosadija. Ajde neka! Na «Kariku» me više i ne zovu. Valjda su se pripali da ću in ovi put odnit pineze 
A ovi novi kviz «jedan kontra sto» još nisan prokužija.
Loto neću ni spominjat, dobija san od nove godine sve skupa sto kun, ništa mi ovo nije drago ...
Kako vrime odmiče, sve više počinjen sličit na ovega na slici ...
... oli, da buden još slikovitiji, ja san na donjoj slici, livo 
Kako san se već izjasnija, za navigavanje san, na moju veliku žalost, prestar, a i ono ča san opisa u drugome pasusu svakin danon sve više gledan i razmatran kla izgledniju mogućnost ... kad se sitin jednoga moga deboto susida, svaki put kad izađe sa Bilica kupi novi i bjesniji auto, oli motor ... i onda staneš pa se pitaš ko je ovde lud, a ko zbunjen ... i ko koga ...
Eto, malo san se ispurga, nemojte mi zamirit, a još san puno tega tija napisat ali san se na vrime ferma. Neka, doće vrime ... pomalo ... niko nije zanavik!
P.S. Danas se ipak dogodija jedan mali mirakul, kad san od jednoga da ne rečen autohtonoga Sućuranina dobija kalendar «Noć u Imotskom». Osta san bez riči! Zaboravija san se čoviku i zafalit! Zato bi to volija ispravit ovin pute. Fala Ogi!I Fleki također!   
I ne mogu više gledat na oči, poćemo skupa Vinka i ja kod babe, kad je vazmen iz vrtliča. Ja ću ubit oko, a ona neka malo zajebaje babu ...
|
