Čemu ovakvi naoko besmisleni upit iz naslova? Pa naravno da je danas bila Mala Gospe, zaštitnica grada Solina, da ne rečen pravnog sljednika stare Salone koja je bila velegrad još u doba dokle je Dioklecijanova vikendica, krštena po brnistri, postojala tek u glavi starega rimskoga cara koji se odlučija povuć, kako bi se danas moderno reklo, "u sjenu" ...
Ali još van nisan reka zašto ono iz naslova ... ajme meni, koliko meljen, počeja san se pritvarat u političara, govorin po ure a nisan ništa reka ...
Svi znamo da se za Velu Gospu gre na noge u SInj. Bija i ja ... dva i po puta. Ono polak je bilo samo do pumpe u Dugopolju, jer su me onda toliko kukovi počeli bolit da nisan od straja tija više odit dalje, a ne toliko koliko me je bolilo. Kasnije su mi objasnili da je to zato jerbo nisan nosija uloške. Ortopedske, naravno ... a na koje ste vi mislili. Mali jema ravne tabane. Nisu mi baš ka plovka, kakve jema moj kum, ali su pristojno pletasti, taman da ne mogu baš odit na daleke pruge ... i kad san to dozna, doša san do Sinja dva puta bez problema.
Opet ja Sinj, a di je Solin?
Pa na ušću Jadra u more, tukci jedni  ... a Sinj mi je stalno pada na pamet glede đirade koju san mora prić.
Umela me je Vinka, tata vrtuljak ... tata vrtuljak ... kad će ga više sastavit ...
Pa san je mora svaki drugi dan vodit u Solin, ka građevinskoga inspektora, jesu li više sastavili oti vrtuljak ... ala tuge oni dan kad je padala kiša pa nismo mogli poć. 
I napokon, danas, Mala Gospe, i ja još obeća da ću je vodit, nisan moga uteć nikako ...
Gleda san molećivo u nebo, ne bi li pala koja stotina litar kiše na četvorni metar, ali jema bit da su jači u molitvi bili oni u Solinu ča su se izmolili za koliko toliko lipo vrime.
I uputilo se vaše Oko umorno ka i pravi optimista, u Solin, a mrak mi je počeja padat na oči već oko Šeli, kad san vidija da su i tamo ostavljali aute ... ajme meni, ko zna di ću se parkirat. Obalazin ja okolo Solina ka mačka oko vruće kaše, ali ne bi Gospe našla misto, ni Mala ni Velika ...
Na kraju san se u Merkatora parkira 
Ajde još da san bija sam, ali tribalo je na potomka pazit, a ka mogli smo po trotoaru proć kako Bog zapovida. Da se more auto na cablo popet, i tamo bi i bilo 
Kad smo se napokon dogegali do vrtuljaka ... veselju nima kraja  ... uletila je u prvi s reda, i učinila dva đira ...
Ajme, jedva san se dočekala malo provozat ...
... pa smo onda malo prominili vrtujak, malo svemirski brodov ...
... i malo životinjskoga carstva ...
... a onda ka da su je štufali ovi dičji mali vrtujci, pa je poželila malo veće i jače, i bacila je oko na ovi vrtujak di bi se triba i tata vozit sa njon.
Ala da je ovod učinit dva đira ...
Nima problema, ne triba ni mene nagovarat tri puta, odo mi kod velikoga vrtujka, ali kad me je zaposlenik odmirija pogledon tipa stočna vaga, pa pogleda štangu ča drži sidalicu, pa pogleda opet mene, eno ga pari mi se da još i u ovu uru maše glavon livo-desno  , sa luđačkin pogledon u očima tipa nema šanse. Stvarno mi je vrime da skinen koji dekagram, kad me više njanci na vrtujak ne molajedu. Srića da su sad avioni malo jači, inače bi proša ka i pok. Soldo, maser Hajduka, kad nije smija sa Hajdukon odit na put rejoplanon, jerbo ga ne bi tili radi kili molat unutra.
Potla smo se malo pribacili na drugu frontu, bliže Jadru ... ali tamo je već bilo tamnije tako da nisan jema volje ni slikavat ... bitno da se Šefica izguštala, dobila je i pravi mali dičji sat sa Miki Mauson, točnije sa Minnie, jer je to ipak ženski reloj, pa me je svaki dvadeset sekundi pitala koja je ura na njezinome satu ...
Papagalo, ke ora že ...
... a kako se bližija i mrak, vajalo je poć doma ... ali najprin triba doć do Merkatora. Pant, pant, puf, puf ... oni koji su se odgojili na "Alan Fordu", ka i ja, znadu ča znači ova onomatopeja ... malo mi je bilo moje kile nosit, vengo je Prinčipesa počela letat okolo, pa mi je bilo lagnje stavit je na ramena i nosit, vengo trkat za njon kroz masu, jerbo bi padali od mene ka cone, pa bi završija malo sjevernije od Merkatora, tj. na Bilice ...
I tako san bija cili sritan kad san sa vrja Hektorovićeve ulice u Solinu napokon ugleda Merkator ... em ča je bilo nizabrig, em ča je bija i trotoar, pa se moglo normalno odit, a ne se provlačit meju autan i pazit da Vinka ne striša koji retrovizor glavon,
Kad san se napokon dočepa slovenske kocke u Solinu, sinila mi je ideja kako da se malo odmorin ... Vinku u kolica i lagano činit fintu da razgledajen butige ... a zapravo se spustit na drugu stranu lifton, taman prid auto.
I kad san mislija da je mojin nevojan doša kraj, veselje je tek počelo. Okad san seja u auto, pa dokle san proša oni semafor poviše Tommija, prošlo je PO URE. Trideset minuti, da ne bude zabune ...
Njezino velilčanstvo je već počelo zijevat i izjavljivat da jon se spava ... evo i meni se već spava dokle ovo pišen ...
A di je ona? Pomalo ... doće i to na red ...
Još nan nije bilo suđeno poć doma ... tribalo je poć obać netijaka, napokon je doša doma. Eto, bilo je neki problemčića, mora je malo ostat u rodilištu i fala Bogu, danas je doša doma ...
Wellcome to Mašograd, Toni ...
... a kad je to VInka čula, morala ga je poć vidit, a ni meni nije bilo mrsko 
Tako san usput, dokle je Vinka pomagala teti Kseniji uspavljivat bebača, na miru pogleda prvo poluvrime od utakmice ... a onda smo se lagano upuitili doma, jer je Vinka već vidljivo bila na po koplja ...
Na njezino uporno inzistiranje, koristija san naš standardni dogovor ... kad je koja utakmica, gledan je na televiziji, a njon stavin koji film na kompjuteru ... i svi zadovoljni 
Ruku na srce, sve ča je vridilo, uključujuć i ona dva gola našega Brazilca, vidija san u prvo poluvrime ... ali eto, odgledali smo do kraja ... opremili smo se u krpe, i počeja ja pričat Crvenkapicu.
Znala je Vinka brzo zaspat, ali ovo je bilo brže od onega gola ča je Dinamo primija u Bremenu od Werdera ... ne znan jesan li dvi rečenice izgovorija. Hrrrrr pfffffff ... spavanac samo takvi ...
Počeka san još par minuti da buden sigur, i evo me ovod di pišen ča je sve bilo danas ...
I još jedan događaj mi je malo "diga" volju ... napokon, ča se tiče oni nesritnika sa Kornata ... malo bolje visti ... jedan od ove dviojice u Splitu se probudija, doša je svisti, nije više "na žici" ... samo da mu ko ne počne pričat ča je bilo sa ostaliman, jerbo će opet past u afan da ga neće svi likari ovega svita škapulat.
Daj Bože, da bar neko ostane živ ...
Stojte mi dobro, i neka bude ča više dobri visti, dosta mi je bilo crnila ove dane ...   
|
, taman mi je ovako u glavi ...
Barenko danas ne pada kiša, pa san se opet lagano uputija na noge put Bele Zgrade, i naravno, put vrtliča.
Pape bi diko pogleda televiziju, ali na TV je spojen i DVD player. Na kojega Vinka gleda svoje crtane filmove. Ali ništa ča malo dječje diplomacije uz umjerenu dozu korupcije ne more riješit.
... čovik je tira gamad sa našega neba.
, ljudi su prvi put kalune (topove, za sjevernjake) vidili u životu 
