I nije sad ovo ona standardna žalopojka da je malo punila bura, pale dvi kapi kiše pa se više oni ča se kupadu samo kad je more priko 26 stupnjev ne moredu kupat (i ja san među njima ...)
Ne, ovo je neumoljivo, po sili zakona, danas partilo lito ... i nima nazad. More sad udrit fibra priko trideset, ali će se pisat da je jesen rebambila, nima nan lita nazad ... a dogodine dolazi novo ...
Nisan baš izabra lipu aktivnost za dočekat jesen ...
Naša san se u Splitu, na njegovoj opivanoj Rivi pri sunca ... u cik zore. Proša san ispod Pazara, a namo samo zaostala omladina od noćašnjega provoda, tu i tamo koja kumpravenda, a ne bi se okladija da nisan vidija i koju poklonicu najstarijega zanata na svitu. Ili obrta, ako baš oćete ...
Uostalon, pošten i normalan svit u to doba spava snom pravednika ...
Split, slikan sa veza 26, malo izad šest uri, u cik zore ...
A sad ćete se pitat da koji me je vrag doveja u Split u ta doba ... Zlato mamino, odnosno njegov izvor informacija
On je kriv ...
... evo ovod je, nigdi doli sakriven u garaži, u ovomen brodu ...
Inšoma dela šoma, tribalo je odvest strica na trajekt. Obično ga on odvede, ali je noćas radija, pa je mene zamolija da ga pribacin ... A Zlato mamino lipo zove informacije i reču mu, kako se on meni kune da je pita, da je trajekt za Šoltu u 06:45 ...
Dobro, diga san se u pet uri ... ni prvi ni zadnji ... pokupija strica u 5:45 ... i mi lagano put grada, pa kupit kartu, a ono trajekt u 6:45 gre samo radnin danon, a u nediju je lipo u 8:30.
Lipo san Van na početku napisa da u ovo doba pošten svit spava ... pa in i ne triba trajekt.
A ča ću, zna san da se mora koja monada dogodit čin san ja obavija sve lipo po komodu i navrime ...
Eto, doša san doma, i sad stavin lipo film, akcioni, pon događaja i uzbuđenja ... oni novi, zove se «300» o tome kako se je trista ludi Grka tuklo kontra pun kua i osansto Perzijanac ...
I znate kakvi je bija film?
Ja ne znan ... zakomija san par minuti posli špice, a kad san se probudija, opet su išla slova ... od odjavne špice.
Eto, tako san ja proslavija dolazak jeseni ...
I još jednu san se mislija oću li oli neću napisat ... kako san jučer jema TV na raspolaganju, a i DVD je malo odmorija, iša san jučer gledat našega Ajduka ...
Judi moji, ono se ne more gledat ... ne ča je izgubija ... nego čisto žalin jadnoga Krešića di je upa. Pa po momčadi ne zna bacit balun u for, oli ne daj bože štopat balun na prsi. A i ono malo ča znadu, jemadu, osin par iznimki, kokošja srca, pa sve bacdu balun dalje o sebe, ka da igradu ko manje, a ne ko će više golov dat.
I tako se, fala dragome Bogu, Smoji i HTV-u, moje gledanje utakmice svelo na kombinirani prenos sa Kantride i, u momentima kad bi mi tlak bija na 300, gleda bi malo «Velo misto», čisto da se podsjetin da Hajduk nije uvik bija ovako «ebete» ka ča je sad ... Uf ... ko zna kad ću opet Vinku odvest na utakmicu ...
Mama, zašto me tata ne odvede na utakmicu?
... nima više normalne utakmice, ono kad se nadaš da ćemo pobjedit bez muke, pa da malo prošetaš sa diteton po komodu, i da ne bude grintanja, beštimji, nereda i gužve. Eto, sad za koji dan dolazi Dinamo, ne zna se ko je više kaštrigan, mi oli oni, ali evo, nudin okladu da će nan i oni, vakvi kaki jesu, na Poljudu uvalit po duzine (šest komada, za sjevernjake) ... nažalost, ne zajebajen se, vengo mislin ozbiljno.
A di je Vinka?
Bogu fala, nima fibre ... je li zdrava? A ča mene pitate, nisan ja likar ... osin tega, ne dajen nikakve izjave, da ne gatan ... Eno je, od jučer je u dijaspori, prispavala je u Kaštila, kod istoimene babe ... ala sriće kad je jučer napokon izašla iz kuće. Ona je non stop bila u zraku, noge jon deboto nisu pod dirale, od sriće, koliko je skakala ...
Sutra ćemo opet u tete doktorice, po službeno mišljenje ... a i da izvadi krv, zlu ne tribalo ... ako se ča ne iskomplicira, eto je u sridu u vrtić.
Već nan se popela na glavu sa pitanjima da kad ćemo je više u vrtić odvest ...
Dovidova i zdravi bili!  
Update (25.09.)
Prošla je tehnički pregled   
Danas smo opet bili kod tete doktorice i ona je dala ZELENO SVITLO za vrtić. I još je VInka SAMOINICIJATIVNO pitala još jedan put:
"Teta doktorice, a je li ja mogu sutra poć u vrtić?"
na što je, naravno, dobila potvrdan odgovor i veselju nije bilo kraja ...
Dovidova i zdravi bili! 
|
