Koliko mi je puti ovo rekla sinoć, malo bi mi bilo dva dana za zbrojit. Jema bit da je i Vinki dozvizdilo. 
A kome i more bit lipo u onoj ustanovi da ne rečen kakvoga tipa. Ali neka, evo prošlo je deboto sedmicu dan Vinkinoga obitavanja tamo i situacija se pomalo normalizira. 
Neću ništa gatat, mislin, kad će poć doma i tako to ... ali ča se mene tiče more odma. Eto!
Od prošloga utorka se nismo naspavali ni ja, ni zakonita, a bogami ni baba i dida, ovi ovod, a ni oni u Kaštilin.
Ja mislin da me sad molat a ne budit, da bi prispava i Božić i Novu Godinu, a mislin da bi i Zakonita to potpisala ... kako nas je satralo. Više na psihu i kantunal  , ali svejedno.
Najbitnije je da gre na bolje, i za ništa drugo me nije briga ...
Jebe me se ...
i za Buša i Irak ...
i za Big Brother i Little Sister ...
i oće li se Brad i Angelina oženit oli neće ...
i je li ko ča reka nazad petnajst godin ča mu sad ne paše ...
i je li ko još štrajka glađu ili nije ...
i je li ko prin petnajst godin bija gol i bos a sad ne zna di će sa pinezin pa nan još soli pamet da ne znamo živit ...
Meni je najbitnije da mi je dite najpri zdravo, pa onda da nije gladno.
Više san puti ove dane izgovorija Crvenkapicu, Pepeljugu i Ježevu kućicu da sad mogu i u mraku pivat. Ka grdelin. Jerbo san i naučija napamet.
Samo ča ja svaki put malo improviziran, pa je uvik priča malo drugovačija. Ali isto svaki put jema sritan kraj.
Blago dici, sve do onda kad svatidu da jema i priči brez sritnoga kraja 
Jedva čekan Vinku odvest doma, i radi tega da ne moran više gledat ono nevoje bolesne dičice na dječjemu odjelu. Moraš vidit, tija ne tija, jema svega, ali najteže mi je kad prođe koje dite u kašetici, da ne rečen inkubatoru, sa pustin cjevčican i iglican. 
Kad san to prvi put vidija, zamalo san se onesvistija. Sad pazin, kad vidin na kraj hodnika odma bižin na balkon.
Sto puti san reka, da bi svima onima, ča rečedu "ja bi sina, ča će mi ženske" prepisa terapiju"pet dan na dječjemu odjelu" pa in ne bi više nikad palo napamet da se itadu stinjan u Boga ča in je providija čer a ne naslidnika, je li.
Zdravi mi i veseli bili, i sritno svin Lucijama ... ma gdje bile!
P.S. Nikidan san baš kopa po arhivan stari slik, malo san i trenira kako se skenira direkt sa negativa, pa evo i par slik sa našega medenoga vikenda, Dubrovnik i okolica, pod radnin naslovon
Torcida Prevlaka (2003)
Da završin u barenko malo vedrijen tonu 
|
