Ne da bidan Ćiro nije peder, vengo više nije za ništa. Čak ga je i moja Vinka prokužila. Nije tila vikat nego je rekla "pusti onoga staroga barbu ..."
Upravo tako. M.B. je čovik koji je već odavna triba bit u penziji, a naši ga specijalisti "lešinarskog novinarstva" nemilice iskorištavaju, pogotovo sad u sezoni "kiselih krastavaca".
Dunkve, molajte Ćiru na miru ... utakmica je bila za pet, Vinka je, nakon desetodnevnoga masiranja tipa "kad ćemo više poć na utakmicu" jedva dočekala da počme. I bila je mirna ka bubica.
Da je utakmica bila bez poluvrimena, ostali bimo do kraja, a ovako, kad je na poluvrime vidila da se ljudi pomalo dižu i protižu noge, Šefica je odlučila da triba poć doma. I inzistirala je!
Da ga vidin ko je neće poslušat tako da smo Ujko Ante, Vinka i Tata, to ka ja, pogledali ostatak utakmice u jednome kafiću. I ustanovili da nismo ništa bitno propustili. I isto tako da Šefica more bit i nje bila najmlaja na Poljudu. Stvari se ipak minjaju ... nadan se, na bolje. I da će Vinka, ka ča je i sama rekla, poć na još koju utakmicu, ako bog da zdravlja i lipoga vrimena.
Sve ča je vridilo desilo se u prvome poluvrimenu, kad smo bili onamo. Fala Vinka. A ona, puna utisak, nije fermala mlit od Poljuda do Kaštili i nazad. Jedva je i zaspala. Zadnje ča san čija je kako je oduševljenoj Mami na uvo utiho pivala "bila i plava skladna je boja..." i mora bit da je u po strofe zaspala. Amen. Laku noć!
|