Ovo bi tribala bit ka reklama ... za Savine gume ... tako je ispalo. Jutros san se uputija oko jedanaest manje kvarat (10:45) sa mojin Punton kupit dvi nove gume. To je tribalo trajat jušto do kraja marende, popit kafu u kafiću kraj vulkanizera i nazad na posal pri kraja marende. Ali, od toga je ispa triler ... sa hepiendon, doduše. Prominija gume i uputija se nazad, a ono auto trese, baulja, da mu je koji pandur da puvat na auspuh garant bi bija pozelenija. I pandur i aparat. Nazad. Vulkanizer prominija felge, križali gume, samo ča nismo prolili kršćenon vodicon, ali ne pomaže. Trese i dalje!
Ja se ka kroz maglu sitin da mi je moj serviser reka da kad počme trest da je vrime da prominin disk pločice.
Ne budi lin, odo u grad. Prominili disk pločice. Centrirali trap. Oni ča je centrira trap, optužija ka glavnoga krivca njezino veličanstvo GUMU. I to novu!
Došlo pet i po, vulknizer radi do šest. Nazad! Doplatija još sto kun, za pinku bolje gume. I? Ča mislite?
Sad je sve u redu. Nima veze ča je došlo sedan uri popodne, meni tlak veči vengo u napumpanoj gumi ...
Bitno je da je sve u redu, a one gume iz naslova, sa početka priče, moremo samo bacit u Piranski zaljev ...
I uvik se sitin onega iz naslova. Ne vridi samo za gume. Vengo za sve. Ne mora bit najskupje. Samo da nije najjeftinije. Samo pinku bolje. I sve u redu.
A vrime? Pa nismo u Americi da je vrime novac. Bitno je čako i naučit. Amen!
|