< | lipanj, 2006 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | |||
5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Puno se tega dogodilo ove dane ... osin ča su naše KOCKICE, da citiran Blažička, «izgubile, ali se nisu osramotile», proša mi je tajfun kroz stan. Kako? Pa lipo. Od ponediljka do petka, SVO TROJE smo odležali svoje. Fibra. Rigoleto. Proliv. Pa nanovo. Nije svako zlo ni za zlo. Kala san tri kila u tri dana. Morete znat koja je bila ura, kad san i apetit izgubija. Katastrofa. I ka da je to malo, rodica Jelica koja nan je dolazila povirit malu, kako smo svi troje bili božepomozi, eno i ona fibra Bija mi je šura Ante povirit, nisan ga deboto ni pustija u kuću, da ne «prinese» nevoju i u Kaštila, taman bi starome Frani još i ovo tribalo ... Pizdarija kako ko okreneš. Ja vidin isprid sebe lipe domaće trišnje, ka na slici, a ne da mi se jist. Ajme! Ali na sriću, i to je prošlo ... barenko meni. Eno prinčipeša još fibra, a mislili smo da je gotovo ... Ali nije bolest samo ono ča boli ... povirite na vatrenekacige pa ćete vidit da se more dogodit i gori stvari, ako čoviku u krivo vrime iz koznakakvogarazloga misli nisu na pravome mistu. Lišo brez punta! A moglo je bit i mašo. mašo, gore! I sad, kako reče naš svit, da Bog čuva pijane, lude i malu dicu, a ovi NAŠI DOLI definitivno NISU bili pijani, prosudite sami di ćete i, u koji škafetin, stivat Dunkve, mala upravo demonstrira novonaučeno, kako je počela birat spizu. Ovo oču. Ovo neču. I gotovo. Oću kinderjaje. Neću kinderjaje. Tikvice jon se DEFINITIVNO više ne sviđaju. Među nan rečeno, ja je razumin. I meni dođe da postanen operni pivač kad i papan. Pa da pivan Ariju Rigoleto. Eto, napisa san, ali ne smin to reč. Iz pedagoški razloga Išla je leć. Aleluja! Izila je dva monte-a, a zeleni ćemo jon utirat popodne, kad se malo naspava. Može bit malo fažola, namisto tikvice, ili sve skupa izmixat, ali če mali vrag primjetit, pa neće tit ništa. Triba riskirat ... A ja? Pa spremamo se malo za slideću utakmicu. Nadan se da neće bit ka prošla .... «odlično ste igrali, ali eto, srića, bla, bla, truć, truč» Lipo je reka Cico, neka mi dobijemo pa neka svi tepaju Japancima da su odlično igrali ... I Tudor je obeća da prid Japancima neće «skalat gaće», samo me straj da dokle on bude skaka, oni učinu dva tri đira oko njega. Pade mi napamet i pokojni Dražen, kad ga je čuva američki bek od metarišezdeset, da nije bija sigur bi li ga pametnije bilo pridriblat oli priskočit. Idemo dalje, pa makar pala i koja suza na «Lipu našu» ... I da ne zaboravin, ne bi ovo nikako moga napisat bez VELIKE POMOĆI njezinoga visočanstva, ka ča se i vidi na slici ... A za razliko od KOCKICA, one nevolje i VJETROVI KOJI OPRAŠUJU BILJKE sa kraja NASLOVA moredu lipo poć svi skupa jist rake govnare. Obraz in ne more opast, jerbo ga odavno nimaju, a kad in je uteka oni ča sad tuče na HTV faturete po Njemačkoj, to je i ludome bija sinjal da tot nima više ni lipe, a kamoli kune za iščučat. I ludome, ali ne i barba Luki. On je ka i pravi čovik virova da je doli osta još koji čovik, otrpija je i OVANCA, dapače, virova in je i sad je napokon i on vidija sa kin jema posla ... Ode Luka. Dobro je i do sad izdrža. Jema li doli još koga ko jema force povuć vodu u kondutu (WC, za sjevernjake) da govna odu. Samo, ko bi onda osta Do onda, tješimo se sa starin slikan. (Varaždin, 2001.) Čujemo se sutra, ako nas kamikaze ne pošalju doma! |
Niman van ča govorit, danas, na svetoga Antu, evo, jedva gađan botune i još teže držin oči otvorene. A i Vinka mi je počela ništo kašljat. Zakonita je peškala upalu pluč, eno je leži, pije sumamed. Ja san jučer doša do posla ali me je potiralo doma, fibra, boli glava najradije bi je okinija, sinusi bi izletili, fibran, kašljen, povraćan, pijen Amoxile. Straj me samo da i malu ne uvati, ali me je sve straj, počela je i ona ništo kašjat Ali nista, ni to me nece fermat da danas gledan televiziju! Makar na onu malu, dičju televiziju od 37 cm ekrana, jerbo će se na velikoj gledat teletabisi Žaj mi je samo ča san na antibioticima, pa neću moć popit ono jedno moje "navijačko" pivo. Za sriću. I još koje kasnije, ako nedajbože pobijedimo Ajde, napisat ću koju besidu poslin utakmice ... a dotle: Sveti moj Ante pomozi, da damo sve od sebe ... i da server bude dostupan. Amen |
Ka ča ste i mogli vidit, naprasno san prikinija prošli post. Iz higijenski razloga. Ne zajebajen se. Čin počnen spominjat ono ča san već spomenija na kraju prošloga posta, dojde mi za rigat. Povraćat. Jedva san osta živ. Help! Ali prošlo je i to. Da nastavimo, di smo stali. Bili smo u nediju na krštenje. Kum krstija malu. Vinka je našla svoju ekipu, bila je nonstop u pogonu. Ali bilo mi je sumjivo ča stalno gre u kuću. I uvik ništo mljaska po zubima. Onda san kradon iša za njon i uvatija san je. Na djelu. Odo ona u kantun kužine, odvrne staniol sa pijata i maši se. Maloj se sviđa šunka , i to ona obična, za pizzu Dobro smo prošli, mogla jon se svidit buđola, oli pršut, a da ne spominjen paški oli koji još boji sir. Neka muma, samo da se ne ugleda na mene. Mislin na papanje. Srića da voli voće, posebno TRIŠNJE. Nikidan smo bili u Kaštila kod babe, pa mi nije dala mira dokle me nije odvela izad kuće i pokazala trišnje. Mora san je dignit visoko, da ona sama ubere par trišanj, prstićima iščeprka špicu, smaže i, pa onda opet. Gušta je čovik gledat kako onako slatko tamani trišnje. A trišnje lipe, sočne, ne ka one prve, crne i vodenaste. I tata bi, ćerce! Ali, tata je izabra drugi put. Ajde, voće mogu trat, ali opet ne previše, ali kruva, kolači, čikolate, slako, sokovi ... jok! Nima! Sačeka san da prođu ovi rođendani, krštenja i ostale fešte, pa će mi bit lakše podnit. Ali nije to sa spizon ništa, nasuprot ovome drugome, čega san se ostavija! Trese me prava apstinencijska kriza. Lakše mi se bilo nazad šest godin ostavit duvana, poslin dvadeset godin pušačkoga staža ... Nego ča mi je sad ostavit se od Novine. Je, nisan falija, meka san veliko slovo. Ka ča Gospari kad reču GRAD mislu na DUBROVNIK, tako i mi, kad rečemo NOVINE, mislimo na "Slobodnu Dalmaciju". Mislija san odavna to napravit ... i nisu razlozi financijske naravi ... vengo, da nastavin sa političkin riječnikon, ne slažen se sa uređivačkon politikon. A detalji? Zadržat ću i za sebe. Zasad. Ako ne pretjeraju, pa više ne buden moga kupit u sebe ... nisan ni ja vrića brez dna Stojte mi dobro ... i nemojte ludat! |
Eto, kažu da dica počnu prepisivat od oca i matere ... tako i moja mala zvir, kako vidi da je ja svako malo slikajen, uzela je i ona stvar u svoje ruke, tj. fotoaparat. I uz oni njezin bojni poklič Ja ću sama! lipo slikaje sve po kući. Odreda! Nije mi se dalo pisat. Točka. Zato me nije bilo na blogu skoro desetak dan. Baš mi se ne da. Već san se ponada da je došlo lito. Nisan obuka bičve već skoro misec dan, nego nosin one lagane šandale na golu nogu. I moran uvjeravat Vinku kako nisan bos nego se to tako nosi. Je, ali zato smo onda njoj morali kupit sandale. Počela je već pokazivat sve odlike ženskoga karaktera. Birat robu po pola ure. Tvrdoglavit! I sve joj mogu oprostit. I razumit. Ali Teletabise nikako. Jedva čekan da i priraste. Da i zaboravi. Da se počme smijat dici da kako to mogu gledat. A dotle, u međuvrimenu, budin se uznojan po noći, ja, a ne Vinka, i sanjan one ODVRATNE lutke ili kakosevećzovu !"#$% |