Marketing
Bog i Hrvati ... i Hajduk živi vječno!
Puno se tega dogodilo ove dane ... osin ča su naše KOCKICE, da citiran Blažička, «izgubile, ali se nisu osramotile», proša mi je tajfun kroz stan. Kako? Pa lipo. Od ponediljka do petka, SVO TROJE smo odležali svoje. 
Fibra. Rigoleto. Proliv. Pa nanovo. 
Nije svako zlo ni za zlo. Kala san tri kila u tri dana. 
Morete znat koja je bila ura, kad san i apetit izgubija. Katastrofa. I ka da je to malo, rodica Jelica koja nan je dolazila povirit malu, kako smo svi troje bili božepomozi, eno i ona fibra 
Bija mi je šura Ante povirit, nisan ga deboto ni pustija u kuću, da ne «prinese» nevoju i u Kaštila, taman bi starome Frani još i ovo tribalo ... Pizdarija kako ko okreneš. Ja vidin isprid sebe lipe domaće trišnje, ka na slici, a ne da mi se jist. Ajme! Ali na sriću, i to je prošlo ... barenko meni. Eno prinčipeša još fibra, a mislili smo da je gotovo ... Ali nije bolest samo ono ča boli ... povirite na vatrenekacige pa ćete vidit da se more dogodit i gori stvari, ako čoviku u krivo vrime iz koznakakvogarazloga misli nisu na pravome mistu. Lišo brez punta! 
A moglo je bit i mašo. mašo, gore! 
I sad, kako reče naš svit, da Bog čuva pijane, lude i malu dicu, a ovi NAŠI DOLI definitivno NISU bili pijani, prosudite sami di ćete i, u koji škafetin, stivat 
Dunkve, mala upravo demonstrira novonaučeno, kako je počela birat spizu. Ovo oču. Ovo neču. I gotovo. 
Oću kinderjaje. Neću kinderjaje. Tikvice jon se DEFINITIVNO više ne sviđaju. Među nan rečeno, ja je razumin. I meni dođe da postanen operni pivač kad i papan. Pa da pivan Ariju Rigoleto. Eto, napisa san, ali ne smin to reč. Iz pedagoški razloga 
Išla je leć. Aleluja! Izila je dva monte-a, a zeleni ćemo jon utirat popodne, kad se malo naspava. Može bit malo fažola, namisto tikvice, ili sve skupa izmixat, ali če mali vrag primjetit, pa neće tit ništa. Triba riskirat ... A ja? Pa spremamo se malo za slideću utakmicu. Nadan se da neće bit ka prošla .... «odlično ste igrali, ali eto, srića, bla, bla, truć, truč» Lipo je reka Cico, neka mi dobijemo pa neka svi tepaju Japancima da su odlično igrali 
... I Tudor je obeća da prid Japancima neće «skalat gaće», samo me straj da dokle on bude skaka, oni učinu dva tri đira oko njega. 
Pade mi napamet i pokojni Dražen, kad ga je čuva američki bek od metarišezdeset, da nije bija sigur bi li ga pametnije bilo pridriblat oli priskočit. Idemo dalje, pa makar pala i koja suza na «Lipu našu» ... I da ne zaboravin, ne bi ovo nikako moga napisat bez VELIKE POMOĆI njezinoga visočanstva, ka ča se i vidi na slici ... A za razliko od KOCKICA, one nevolje i VJETROVI KOJI OPRAŠUJU BILJKE sa kraja NASLOVA moredu lipo poć svi skupa jist rake govnare. Obraz in ne more opast, jerbo ga odavno nimaju, a kad in je uteka oni ča sad tuče na HTV faturete po Njemačkoj, to je i ludome bija sinjal da tot nima više ni lipe, a kamoli kune za iščučat. I ludome, ali ne i barba Luki. On je ka i pravi čovik virova da je doli osta još koji čovik, otrpija je i OVANCA, dapače, virova in je i sad je napokon i on vidija sa kin jema posla ... Ode Luka. Dobro je i do sad izdrža. Jema li doli još koga ko jema force povuć vodu u kondutu (WC, za sjevernjake) da govna odu. Samo, ko bi onda osta
Do onda, tješimo se sa starin slikan. (Varaždin, 2001.)
Čujemo se sutra, ako nas kamikaze ne pošalju doma!
Post je objavljen 17.06.2006. u 15:09 sati.