Finila je i ova subota, kome radna, kome neradna. Ja san se, fala Vinka, lipo uspija naspavat do deset uri, za razliku od nekih koji su se morali dizat u četiri i minjat dva autobusa da prispiju u šest i po na posal. I sad su ljubomorni na mene ča mogu dugo spavat a zaboravilo se na ono naslađivanje "digi se tata" kad se nije radilo ... sve se vraća, sve se plaća ... Ali da prostite, mi smo se malo makli od naslova. ionako je to bilo pozapodne, kad smo išli kod babe i dide u Kaštila. Eto, malo su okasnile ove godine, ali doša je pravi vjesnik skoroga lita: prve kaštelanske trišnje. Ajde, fala bogu, jema bit da se Njezinome Veličanstvu sviđaju za papat, ka ča se i vidi na sliki. Mekli smo jon, po starome kaštelanskome običaju, po dvi trišnje sa peteljkan na svako uvo ka niku vrst rečini (naušnica, za sjevernjake), ča jon se strašno svidilo da je cilo vrime mavala glavon, jedva san je uspija i slikat.
Nije ni čudio da je mala papala, i tata bi, jerbo su trišnje, ka ča se i vidi u punoj terini (na slici)
bile lipe ka slika. I ne bojte se, terina nije dugo ostala puna ...
Danas me je mala još jedan put podsjetila da je žensko. A kako, pitaćete se vi? A lipo! Nikako san se uspija uvalit u banj, glede detaljnoga čišćenja, i potla san izaša vanka, mala šefica me pitala da oli se neću obrijat? I nije mi priostalo ništa drugo vengo vratit se nazad na popravni i kad je ona rekla da je dobro onda san tek smija izać iza banja.
Zdravi mi i veseli bili, a mene čeka i sutra babysitting, jerbo Zakonita radi i nediju, ma koliko šutjeli o tome ...
|