Zašto sam otišao?
subota , 06.07.2019.
Ovo je pitanje koje si je postavilo vjerujem brdo ljudi ovih zadnjih par godina. Naročito odkako je Hr u Eu.
To je pitanje koje ti i nijemci indirektno postave. Indirektno jer su pristojni pa ne pitaju direktno.
Ja sam otišao izbosne. To je još gore nego iz Hrvacke.
Korupcija, mito, pa onda opet korupcija. Nisam otišao izgladi što bi rekli, nego iz ludila. Ne iz svojeg nego iz njihovog.
Imao sam dobro plaćen posao. Iznad prosjeka. Plaća isto tako. Pored posla sam vodio i jutarnji program na radiu. Ustanem u 6 . Trčanje. Tuširanje. Pa na radio. Od 7 do pola 9 pa na glavni posao. Stvarno je bilo slušano. Od Osijeka, Tuzle, Slavonskog Broda pa do Bajakova. Tako nekako.
To mi je bio dodatni posao, sam sam se financirao. I volio sam to što sam radio. Baš je bilo ok. Dok načelnik opičine nije odlučio da je njegova taština važnija od javnog dobra. Ja reko da nebi bilo loše da pokrpaju rupe u jednoj od gradskih ulica jer je par turista upalo unutra i nestalo a njemu to nije pasalo.
Maknuo me. Onda dođoše neki obiteljski problemi i kad pomislih imal još kakvog belaja udariše poplave. To je bila kap...ne baš kap nego nešto malo više tekućine koja je prelila čašu.
Tada je i pala odluka. Nije da smo bili gladni, žedni ili željni. No kada vam je vrh života da odete do Portanove u Osijeku i da vam je frka šta će vam dijete radit kad naraste tj dali ćete imati tih deset milja eura da potplatite političara sa kvocijentom inteligencije kuvanog krompira da bi vaš odlikaš sutra imao posao..... Složićete se da su svi argumenti za petama vjetra bili tu....
Sada je samo to sve trebalo iplanirati i sporevesti u praksu....
tu bi konjtinjud.....
komentiraj (15) * ispiši * #
