Moj drug Xerox i ja

srijeda , 17.07.2019.

Od 1.7 sam dobio novi arbajt. Nakon 5 godina flegerisanja radim u birou.

Velikom birou. I imamo sve te neke sto bi nijemci rekli gerete iliti uredjaje da nam biroisanje bude lakse.
Znatel vi kakav je osjecaj kada umjesto pelene koristite tastaturu? Nemislim doslovno da nekome stavite tastaturu na dupe nego generalno. Kao alat za rad.

Uglavnom kopiramo dosta i skenirano pa imamo turbo injektion skener, kopir, centrifugu bez namakanja aparat koji se zove Xerox.

Ja ga odmilja zovem K sero.

I neki dan ja kopiram skeniran, ko pravi. Kad iskoci poruka.


Mislim da je to pisalo. Okorpilike, neznam ja sad bas toliko njemacki.

Zovem ja nasu tetu koja je alfa i omega biroa. "Teeeetaaaaaaa, Kseri fali toneraaaa"
Te naviknut uredskim radom ubosni kontam da cemo ga porucit nagodinu i da malo prisparamo.

Al aj reko da pitam. Donese teta novi gajnc toner i zamijeni. Reko stidljivo "Ocemol novi porucit?"

Kaze teta "Necemo". Et, isto ko i ubosni. Sparamo.
"On je to sebi vec sam porucio" rece teta.

Kako ba sam? NIsam ga vidio da je nit iizlazio nit pricao sa nekim.
"Ma on to ojtomatishe, sam posalje mail gdje treba i naruci"

E reko svasta....

Uglavnom sad je 17:30 ...radno vrijeme je proslo. Sjedim sa svojim jaranom K serom. Pricamo. Doduse ja nesto vise. Mezimo lagano. Malo slanine meni malo njemu. Da bolje radi.

"Ksero....kruva ti imal kakve sanse jednu kapricozu sa vishe kecapa da nam porusis ljubi te konj....."

Btw: moj web magazin. www.putokaz.eu

Zašto sam otišao?

subota , 06.07.2019.

Ovo je pitanje koje si je postavilo vjerujem brdo ljudi ovih zadnjih par godina. Naročito odkako je Hr u Eu.

To je pitanje koje ti i nijemci indirektno postave. Indirektno jer su pristojni pa ne pitaju direktno.

Ja sam otišao izbosne. To je još gore nego iz Hrvacke.

Korupcija, mito, pa onda opet korupcija. Nisam otišao izgladi što bi rekli, nego iz ludila. Ne iz svojeg nego iz njihovog.

Imao sam dobro plaćen posao. Iznad prosjeka. Plaća isto tako. Pored posla sam vodio i jutarnji program na radiu. Ustanem u 6 . Trčanje. Tuširanje. Pa na radio. Od 7 do pola 9 pa na glavni posao. Stvarno je bilo slušano. Od Osijeka, Tuzle, Slavonskog Broda pa do Bajakova. Tako nekako.

To mi je bio dodatni posao, sam sam se financirao. I volio sam to što sam radio. Baš je bilo ok. Dok načelnik opičine nije odlučio da je njegova taština važnija od javnog dobra. Ja reko da nebi bilo loše da pokrpaju rupe u jednoj od gradskih ulica jer je par turista upalo unutra i nestalo a njemu to nije pasalo.

Maknuo me. Onda dođoše neki obiteljski problemi i kad pomislih imal još kakvog belaja udariše poplave. To je bila kap...ne baš kap nego nešto malo više tekućine koja je prelila čašu.

Tada je i pala odluka. Nije da smo bili gladni, žedni ili željni. No kada vam je vrh života da odete do Portanove u Osijeku i da vam je frka šta će vam dijete radit kad naraste tj dali ćete imati tih deset milja eura da potplatite političara sa kvocijentom inteligencije kuvanog krompira da bi vaš odlikaš sutra imao posao..... Složićete se da su svi argumenti za petama vjetra bili tu....

Sada je samo to sve trebalo iplanirati i sporevesti u praksu....

tu bi konjtinjud.....

Oznake: dijaspora, njemacka