|
Sve je više stvari koje su "normalne". I traži se da se s njima složimo. Čast, stari strogi pojam, pokušava se napraviti elastičnom. Rasteže se do krajnjih granica da bi obuhvatila sve tvorevine ljudske mašte i varijacije istih. Ne sviđa mi se to. Ne dopuštam.
Čitah nedavno Plutarhove "Izreke" starih. Ratnika, vladara, ljudi s imenom. Zamjetih događaj s Aleksandrom Velikim. Došao mu neki njegov zapovjednik pa tražio povlastice za svoga rođaka, takve kojima bi ovaj stekao neku materijalnu korist. Aleksandar se latio kese: "Daj mu koliko hoće, meni je važnije moje časno ime. I ne dolazi mi više". Tako se govori.
|