11.02.2014., utorak
Pod velom akvarela
 dlanovi prestanite strujati drhtajem čudne noći pokušajte zaći u smirnost takta tako je lako koraknuti k nama prizvani smiraj ostaje obesmislen dlan se podvlači pod mesto na rukavu šapuće noć je tako jasna kristal trenutka kao otisak u karavanima znamenja plahi otisci vojuju sa plamenim svaka je pora maleni vulkan svetkovina jagodica oslikanih iznutra zvezdanim nijansama sveta a zemlja klizi niz strmine pre snova kao pokošena livada snu svojih rosa miriše sjaj svadba usana pod velom akvarela pod duborezom duša pod ornamentima rastućih virova pod šapatom snovitog bršljana što se pod vrat uspeo poljupcima odlutali osamljeni umnoženi nama otplutali razvezani kao sene breza poljupci devruše nose beli veo jedno u jednom gledamo svetlost unutrašnjeg dahom izvlačimo glasnost nežnosti pod baldahine pod merdevine tela pod nadstrešnice strasti zatvaram oči puštam se kroz levke blizine zatvorene oči produžetak dlanova koji će osluhnuti horizonte bića svadba usana pod velom akvarela pod duborezom duša pod ornamentima rastućih virova pod šapatom snovitog bršljana što se pod vrat uspeo poljupcima tako je lako koraknuti k nama Jelena Stojković-Mirić |