dlanovi
prestanite strujati drhtajem čudne noći
pokušajte zaći u smirnost takta
tako je lako koraknuti k nama
prizvani smiraj ostaje obesmislen
dlan se podvlači pod mesto na rukavu
šapuće
noć je tako jasna
kristal trenutka
kao otisak u karavanima znamenja
plahi otisci vojuju sa plamenim
svaka je pora maleni vulkan
svetkovina jagodica
oslikanih iznutra
zvezdanim nijansama sveta
a zemlja klizi niz strmine pre snova
kao pokošena livada snu svojih rosa
miriše sjaj
svadba usana
pod velom akvarela
pod duborezom duša
pod ornamentima rastućih virova
pod šapatom snovitog bršljana
što se pod vrat uspeo poljupcima
odlutali
osamljeni
umnoženi nama
otplutali
razvezani
kao sene breza
poljupci devruše
nose beli veo
jedno u jednom
gledamo svetlost unutrašnjeg
dahom izvlačimo glasnost nežnosti
pod baldahine
pod merdevine tela
pod nadstrešnice strasti
zatvaram oči
puštam se kroz levke blizine
zatvorene oči
produžetak dlanova
koji će osluhnuti horizonte bića
svadba usana
pod velom akvarela
pod duborezom duša
pod ornamentima rastućih virova
pod šapatom snovitog bršljana
što se pod vrat uspeo poljupcima