srijeda, 22.06.2011.
*Biću hrabra*
I znaj,
biću hrabra...
Neću misliti ni na šta!
Nabaciću onaj fasadni osmijeh, i lažno se keziti svim bezličnim stvorovima kad me pitaju zašto sam sama...
Neću više nikada šetati gradom noću, i neću im više dati razlog da pričaju da sam pomalo luda...
Neću više čitati ljubavne romane, i neću plakati uz Titanik...
Neće me rasplakati Đoletovi stihovi...
Možda još večeras napišem još koji tekst o tebi...
Stopiću se sa masom namazanih i dotjeranih žena ovoga grada, neću ti pokazati koliko sam ranjiva.
Smijaću se glasno, zbijati šale, i biću prokleto zgodna...
Biću hrabra i neću ti posvećivati pjesme!
Prestaću da vjerujem u bajke, u prinčeve i zamkove..
U balske haljine i srećne krajeve..
Konačno ću i ja da odrastem!!
Biću jaka, i neću da pokleknem pred tvojim pogledima...
Tek ponekad,u ljetnjim noćima,ušunjaću se sa ljetnjim kišama u tvoju sobu kao proklestvo...
Sanjaćeš me,a nećeš znati da sam to ja...
Sjetićeš se lika,ali ne imena.
Ne za sada...
Sanjaćeš suze,i pitaćeš se ko plače...
Sanjaćeš moje usne,i ukus jagoda na njima,želićeš da ih ljubiš,a nećeš znati čije su!
Tek onda izroniće ime,tek onda čućeš plač,i sjetićeš se usana... Biće kasno,biću daleko...
Zalud ćeš dozivati me,zalud ćeš šetati gradom i tražiti me...
Biću tuđa.
I biću voljena...
Biću tvoje proklestvo...
I biću hrabra...
Tome si me ti naučio!!!
I ...prokleto ću te voljeti,duboko u sebi...
Zauvijek...znaj!
- 19:04 -
