TrnoSotica
09.01.2007., utorak
Za početak malo bolesne poezije
|
Imam te nemam Zato što si pehar moje žudnje Kako me nagoniš da se prosipam po tebi Zato se ja vječito ljutim na te. Mjesecima već polako ludim Čupam kosu i sebe kudim No sva ta patnja malo mi znači Kad se zbog toga još više sladim Dok te imam; a imam te rado. Imam te rado i dugo Meko i tvrdo I kad boli i kad žari Nije važno ni kad krvari. NAJISKRENIJE vani je hladno a unutra zatvor opet nemam para da odem na cugu ionako su svi zauzeti. imam samo crne misli. trudim se jako ali biva sve gore čak su i snovi postali muka nekad su bili zanimljive more ti si opet nedostupan baš je ovo usran dan. Čemer Bol i zagušljiv zrak u sobi, krevet koji poznam bolje nego sebe, patnja kao navika i jad, i znam da moraš ići, ali ne... Bojim se očaja. Kod mene ništa ne mijenja se, još kroz tebe dišem, mislim da te stišćem previše, a trebam te još više. Bajka ja ću biti princeza a ti lijepi princ jahati ćeš na konju (bijelom,da,bijelom!) nositi ću rozu haljinu a ti bijele hlače šetati ćemo po šumi dragati jednoroga sunce će sjati kao šljokice a cvijeće će mirisati oko nas rozo,i bijelo. Zatim ćeš ti reći „znam još nešto rozo!“ izvaditi kurac i gurnuti ga u moja usta. Pored nas će skakutati rozi zeko. Cvrljim Zaista sam postala ogavna preplašena i ofenzivna s vremenom pala u jad grizem što treba i ne treba. Vid mi zamutila sumnja a jezik vodi osveta to više nije hrabrost već prazna mržnja i moja beznačajnost. Opijte se! (Kurve bijedne) Za to meso bore se ko lavice Sve od reda preklinju za poljupce Noćima odjekuju kroz ulice Suze djevojaka što piju uz klupice. Tako su sve pale na te zjenice Neke ipak na njegovo lijepo lice Sad stenju uz bocu vrtoglavice I preklinju ga da im poliže pice. |
