Zadaćnice i pisanje općenito + ocjena

utorak , 29.04.2008.

Do bloga nisam nikada pisala. Tu i tamo poneko pismo, dnevnik u onim teen godinama, ali ništa redovito i ništa spomena vrijedno. Iz školskih zadaćnica bi iako odlikašica, obično dobivala trojke ili četvorke, jer iako su mi teme bile maštovito obrađene, zadaćnice bi bile prepune pravopisih i gramatičkih pogreški koje bi sve pokvarile.

Huluvuica po pitanju pisanja uopće nije na mene. Zna pisati oduvijek i sve šta napiše je meni za čitanje pred svima. Ne samo meni. Od malena su joj pravopis i gramatika jasni samo tako, bez učenja i smeta ju kad netko drugi greši. Pogotovo njena mama. Zbog nje, jer je prilično strogi učitelj, popravila sam gramatiku i pravopis tako da je u zadnje vrijeme uglavnom zadovoljna sa mnom. A to je velika stvar.

Moj Zvonček je uvijek jako zadovoljan sam sa sobom i sa svojim zadaćnicama. On je i inače oduševljen sa svim svojim kontrolcima, zadaćnicama, testovima i odgovorima, tako da ako dobije slabiju ocjenu bude strašno i potpuno iskreno razočaran. Kako je dobio četiri ili tri, a tako je to genijalno napisao? Nije mu jasno.
Pravopis i gramatika mu nisu jača strana, ali idejama i maštom je poprilično bogat.

Baš jučer me nazvao na posao čim je došao iz škole. Kako je bilo?
Dobro. Njemu je uvijek dobro. Pisali su zadaćnicu i on misli da je napisao fenomenalno. Koja je tema? Budućnost. Hoću li čuti? Naravno, baš me zanima šta je napisao. Ne sjeća se baš točno, ali može prepričati:

"Ja sam ti u budućnosti. Umro sam. Nakon jedno tri godine ustajem iz groba i idem kući. Ljudi putem su užasnuti. Ono, strašno užasnuti. Majke djeci prekrivaju oči da me ne vide kak izgledam. Dolazim do svoje kuće i tamo me čeka moja žena. Bivša žena. Jer sam umro. Pa je zato bivša. Ona me odmah prepoznaje i skuži tko ja jesam, ali djeca ne. Na kraju su i oni shvatili da sam ja njihov tata. Sve to me je jako razočaralo i odlazim nazad. Legnem u lijes i vratim se nazad u grob"

Malo sam šutjela, a onda vrlo obzirnim glasom pitala:
- Čuj Zvonček, a jel nije trebalo pisati ako je tema budućnost nešto u smislu da je sve drugačije, ono, auti lete, ljudi lete, tehnika je napredovala i to?
- Je mama, ali i ovo je budućnost,a i zanimljivije je. A ima i manje pogrešaka.
- Kakvih pogrešaka?
- Pa znaš. Kod pisanja. E, al nisam ti kraj rekao! Ima i pouku!
- Kakvu pouku?
- Pa pouku. To sam i napisao. P-o-u-k-a.
- I koju pouku si napisao?
- Ovako: Pouka je da neka u budućnosti mrtvaci ne izlaze iz svojih grobova.
- Pouka je da nek mrtvaci ne izlaze iz svojih grobova???
- Da mama. Inače bi mogli imati problema kao što sam ja imao...

Možda je s temom malo fulao i ne znam kako je to napisao u smislu gramatike, ali meni je ovo vrlo originalan pristup naše poruke za buduće naraštaje. Osim toga slažem se, neka mrtvaci u budućnosti ne izlaze iz svojih grobova.

Brine me samo što bliska budućnost donosi Zvoncu što se tiče ocjene te zadaćnice...
Al da je na mamu što se tiče pisanja, definitivno je.

Nadopuna posta
Ocjena : dobar (3)

Zvonac je prilično razočaran.
Ali i poduzetan. Palo mu je na pamet da učitelju pošalje mejlom ovaj post i vaše komentare.
Ne znam baš...

<< Arhiva >>