Seksualnost kod djece...
ponedjeljak , 19.02.2007.Kolegica s posla ima sina od 16 godina. Prepun je pitanja o seksu i stalno ju nešto o tome ispituje. Prepričala mi je jedan takav razgovor koji su nedavno vodili:
On: - Mama, jel i cure mojih godina stalno misle na seks kao i ja?
Ona: - A zašto ti to mene pitaš?
On: - Pa bila si cura mojih godina i znaš misle li cure na seks kao i mi.
Ona - Da, sine. I cure misle na seks...
On: - Pa zašto me onda ne napadaju?
Ona: - Čuj sine, vidim ja da si ti stvarno opterećen s tim seksom. Ja bi tebi savjetovala da ti lijepo kad ti dođe tako te misli, obuješ tenisice pa na trčanje da se isprazniš...
On : - Joj mama, da ja tako napravim ne bi ni prestao trčati. Tko zna za koliko godina bi se vratio kući..
Oduševio me taj razgovor i strašno mi je simpatičan.
Pokazatelj je njihovih odnosa koji se baziraju na iskrenosti. Dijete ne samo da se usudi pitati neke stvari koje ga zanimaju, nego to pita baš onoga koga bi i trebao. Roditelje.
Sve je to postavljeno kroz duhovitost i zezanciju, tako da je riješen i pritisak za njih oboje, pa je lakše i ljepše razgovarati.
Moji klinci prilično često postavljaju takva i slična pitanja i jako mi je drago zbog toga. Ponekad se oznojim odgovarajući, jer im želim dati točne i iskrene odgovore, a to nije baš uvijek lako.
Dječja mašta i znatiželja znaju otići u neslućene visine pa postavljaju pitanja kojih se nije lako dosjetiti.
Kao ni odgovoriti.
Mislim da bi sve one rasprave oko uvođenja spolnog odgoja u školama bile potpuno nepotrebno da ima više djece koja slobodno kod kuće mogu razgovarati o seksu. I postavljati pitanja koja im god padnu na pamet.
I da više roditelja prihvaća seksualnost kod djece kao nešto normalno i prirodno.
Ne prestaje dijete biti dijete samo zato što ima nekih želja i poriva.
Bilo ono u tenisicama i spremno za trčanje po cijele dane ili ne.
komentiraj (100) * ispiši * #
Hiperveselje...
subota , 03.02.2007.Na poslu imam mladog kolegu. Pošto su naši svi na sastanku i samo mi nismo, svako jutro pijemo kavu. Slažemo se i dobri smo si, ali te ranojutranje kave me znaju koštati. Živaca.
On cvrkuće li ga, pa cvrkuće. Pjevuši, priča sve u 16, blebeće, smije se i sav je nakako preaktivan za 6 i 30 ujutro.
Nisam ja jutarnji mrgud, samo mi treba malo vremena dok se ne probudim onako, za skroz. Treba mi malo mira.
Nije svako jutro takvo i stvarno uživam s njim u društvu. A još bi više uživala da se malo smiri.
Prije par dana na poslu nisam imala neku gužvu, što se rijetko događa.
Moj muž Arthur je imao neke rokove, hitne naravno i sav je bio u tome. To bi bilo skroz u redu da mene nije lupilo neko veliko veselje i svaki čas sam imala nešto podijeliti s njim. Neku važnu spoznaju o životu, svemiru i svemu ostalom ili neko takvo pitanje. Recimo:
- Arthur, oprosti na prekidu, moram te nešto važno pitati!
- Eh...pitaj.
- Jel ako ja pijem mineralnu vodu osim tekućine dobijem i minerale?
- Naravno draga. A kad piješ destiliranu vodu, dobiješ i destilate.
Složila sam se s njime i otišla u svoju sobu. Nakon nekog vremena opet sam sama sebe ulovila kako ga nešto podjednako važno pitam i kako on meni podjednako koncentrirano odgovara.
Smješkao se svaki put i činilo mi se da ga to više odmara, nego li mu smeta.
Doduše, pitao me jesam li uzela kakve tabletice i konstatirao da sam predobre volje za njegovo dobro, ali to sam pripisala njegovom specifičnom humoru.
Ubrzo je zatvorio vrata od svoje sobe. Vjerojatno zbog propuha.
Zna me dosta često uhvatiti takvo hiperaktivno veselje i onda tješim Arthura da mu sa mnom barem nije nikada dosadno.
Upravo to mi je odgovorio i moj mladi kolega kad sam mu rekla da se malo smiri i da je prerano jutro za njegovo cvrkutanje, da se barem ne mogu požaliti da mi je s njim dosadno.
Zavapila sam isto ono što i Arthur zna ponekad :
- Ali ja želim da mi bude malo dosadno...
Zbog tih rano jutranjih kava nekako Arthura više razumijem. I kontroliram se.
On to još nije primjetio, ali hoće čim se odluči opet otvoriti vrata svoje kancelarije. Još ju uvijek drži zatvorenom.
Zbog propuha.
komentiraj (133) * ispiši * #