Ne neobičan razgovor i zaključak...

Večer. Huluvuca je mrgodna, čita knjigu i ne želi da ju se prekida. Napeto joj je. Ok, ako tako želi neću je prekidati. Dodajem Zvončeku pidžamu i odjednom mi padne na pamet pitanje od bitne važnosti za mene, svemir i sve ostalo. Kad je već tako bitno, prekidam ju:

- Huluvu, Huluvu...koji bi ti odjevni predmet željela biti? Ja pidžama.
- Bokser....procijedi ona kroz zube, ne dižući pogled s knjige.
- Bokser kao odjevni predmet? To bi obukla za školu?
- Da !

Kimam glavom, vrlo logičan odgovor.
Odustajem od gnjavljenja nje. Pitam Arthura isto pitanje:

- Arthur, koji bi ti odjevni predmet volio biti ?
- Kaubojske čizme!
- Ma da? Pa da ti smrde noge unutra...
- Mislim da je to čizmama nebitno.
- A ako nije?
- E, onda ne znam...

Na redu je Zvonček koji se upidžamuje (oblači pidžamu):

- Zvonac, koji bi ti odjevni predmet htio biti?
- Potkošulja !...ko iz topa će on.
- Ma da?
- Ahaaa i to ŽENSKA potkošulja...kaže i značajno me pogleda.

Mislim da moj sin prestaje biti malo dijete :)))