komentari...

Moram pažljivo pisati, ne zbog tipfelera ovaj put (popravit ću ih kasnije), nego da ne ispada da podilazim publici. Ali... strašno se veselim vašim komentarima. Nekad znam stalno refreširati, samo da vidim jel mi još netko šta napisao. I onda bude komentar pa se veselim pogotovo onima koji su smisleni i duhoviti, a većina ih je upravo takva.
A moji komentari, e to je već druga priča....
Recimo dođem do onih cura šta lijepo pišu (ili dečkiju) i stanem, pa čitam, pa opet čitam...i jedino šta znam napisati je "lijepo :)" ili "jako lijepo :)" i sve nešto tako bez veze.. a neke stvari šta napišete znaju mi se vrzmati po cijeli dan u mislima i oduševiti me, a ne znam to izreči...sad kad bi vi mene nekim čudom vidjeli, znali bi po izrazu lica koliko mi se to sviđa ili ne i koliko me to pogodilo šta sam pročitala...ali ne vidite me i samo vam moje riječi mogu to objasniti...
Pa onda drugi slučaj. Kad mi znaju reči da moj komentar nema veze s postom i šta sam mislila pri tom...A jel ja znam šta sam mislila. Nisu moje misli baš tako....stabilne ;). Odu nekim svojim putevima, asocijacijama i završe ko zna gdje. Stvarno nemaju izravne veze s nečijim postom, ali me taj post potakao na razmišljanje i malo odmaknuo od "zadane teme".
Ili treći slučaj...kad u komentarima ljudi vode neke svoje razgovore i sad ili se priključiti ili komentirati post, a u oba slučaja nekako ispadnem iz konteksta.
Nije da se osjećam zbog toga baš inferiorno (ipak nisam na hinetovom kvizu), ali se svejedno divim onima od vas koji to tako dobro rade.
Kako to uspjevate?

P.S. Meni su komentari poprilično važni, nije da zbog njih pišem, ali važni su mi....kako je s vama možete kliknuti u anketi koja se nalazi kod Zeko zna-a ili Zeko zna-ta ili....ma znate gdje :)))