Vodene boje

25.02.2008.

Je li moguće predvidjeti svoje postupke, pa se zato ponašati drugačije?
Vrlo se brzo zaljubljujem. Trebalo mi je punih dva dana da se zaljubim. Je li to uopće moguće? Ne znam.
Upoznala sam tog tipa, i dva dana nakon jako mi se sviđao. Je li moguće da sam preskočila onu fazu: shvaćanja da sam zaljubljena? Je li moguće da je sam prepoznala "simptome" zaljubljivanja još dok su bili u početnoj fazi, te sam ubrzala proces i odmah postala zaljubljena?
Sve ovo zvuči tako surovo i suho... Riječi isušuju misli, uništavaju onu njihovu prirodnu ljepotu neograničenosti.
Osjećam se čudno. Htjela bih vam reći o čemu sam razmišljala, ali bojim se da se moje misli ne mogu prenijeti u tekst bez da izgube smisao.
Bojim se same sebe. Bojim se razmišljati dubokoumno da se ne izgubim u toj dubini. Jer baš sad kada je faza nestabilnosti u mom životu, kad nesigurnost vlada, ne mogu posložiti svoje misli u nešto razumno. U mojoj glavi je neuspijela slika naslikana vodenim bojama, i teško išta razabirem.
Želim znati, no previše saznanja nije dobro. Prvo moraš biti siguran u ono što znaš, tako da ti temelji budu čvrsti, da znaš odgovore na sva pitanja u vezi toga. Onda tek možeš dalje.
Ali mi smo preznatiželjni, idemo prebrzo i gubimo se u magli naših misli. Nakon dugo godina života spoznali smo ono drugo ja u sebi, ono nešto za što nismo sigurni što je. A čovjek se boji svega što ne pozna, čovjek se boji mraka.


Photobucket

pozdrav
Komentiraj { 4 } Print - On/Off - #

<< Arhiva >>