translator goes berserk

utorak, 14.04.2009.

Gelpflege

Tipičan srednjoeuropski frizerski salon. Dvije djevojke, pet boja kose. Svaka ima po ogrlicu do pupka i sunčane naočale na glavi (je li do mene, ili ljudi sa sunčanim naočalama na glavi u zatvorenom prostoru ostavljaju dojam da su kratko navratili da vide što ima i upravo su na odlasku). Ne vidim treću, valjda oštri turpije u prostoriji sa strane. Dobro, za sad izgleda slično kao salon u Zagrebu: tu je stol, na stolu ručnik, stolac, lampa. I tu sličnost prestaje. Fotografije sa strane koje ponosno prikazuju kobasice od prstiju s prikeljenim plastičnim noktima sigurno su tu samo fore radi, naravno da za dva sata ja neću izaći odatle a la sklepani Freddy Kruger. Bin gespannt.
Izpirsani curetak preko puta mene nije baš razgovorljiv. Dok se ona koncentrira, ja gledam uokolo. Diploma na zidu. Utješno. Basiskurs bestanden. Vidim da to uključuje vrlo bazična pomagala. Nakon 5 min šlajfanja po mojim dugim noktima tražim čašu vode i pumpicu salbutamola. Jel vam to prvi put da radite gel, pita Katja (tako se barem zove ona čiji certifikat me gleda sa zida). Je, naravno, to što mi sad skidaš s noktiju je ostatak od sinoćnje večere. Ma ne, već sam više puta ja to tako. Samo nije dimilo ovako kao sad. Nastavljam čitati etikete. Ne vidim koje je marke bočica kojom mi najčešće prska ruke, ali piše da je riječ o dezinfekcijskom sredstvu za domaćinstvo. I, koliko ovakvih manikura dnevno napraviš? Ja bih ipak čavrljala, osjećam se posebno njemački danas, a vidim da mi neće trebati neki širi registar. Pa ne znam, nisam brojala, kaže ona i otvara kutiju na kojoj ništa ne piše, a izgleda ko gel i nabacuje mi po grudu na svaki nokat. Frizerka sam, radije šišam, ide brže. Da, imaš pravo, sve je u količini. Sudeći po obilnom bijelom premazu po vrhu, svijetlit ću u mraku. Mislila sam dok nije otvorila treću bezimenu kutiju u kojoj je bljesnula kričavo ružičasta želatina. Koja je izgledala puno bolje negoli je mirisala. Baš je, ono, prirodno, kažem ja. Apsolutno, kaže ona. Super će se slagati uz ovu lijepu novu boju mojih šaka preplanulih ispod uv lampe. Ah, da, zaboravih, možete izvući lijevu ruku. Desnu. Lijevu. Gotovo!
Izgleda super. S udaljenosti od 300 metara. Dva sata i 25 eura poslije kupujem turpiju, tamnitamni lak i rukavice. Kao da će ovdje to ikomu biti čudno.