Post #2
|
Baš nekako i nisam za pisanje... Mislim, baš nekako i nisam za išta, hehehe... Ne priča mi se sa ljudima - ljudi ne slušaju. Ne pjeva mi se - nemam sluha. Ne raspravlja mi se - nemam volje. Ne voli mi se - nemam snage. Ne miče mi se - valjda predugo stojim. Ne hoda mi se - naviknuo sam se na auto. Ne plače mi se - od tog me peku oči. Ne pleše mi se - nitko neće sa mnom. Ne jede mi se - boli me zub. Ne ponavlja mi se - poslušaj me isprve. Ne diše mi se - al' mi ne uspjeva... Ne želim biti ovakav, al' mi se nekaj događa. Nemam feeling da to mogu zaustaviti, pa idem with the flow. I just feel empty. Beskorisno. Sebično. Odvratno. Fuj... Gadim se sam sebi. Mislio sam da ću si rijetko dozvoliti biti ovakav, ali sam se naposlijetku prevario. Ovakav sam stalno. Jednostavno sam zapeo na nekoj točki svoje psihičke evolucije i ne znam kako dalje... :-P Enivej, toliko od mene. Odoh... |
