Polako,imaš vremena...Imam li?

Evo,baš smo pred koji tjedan ja i frendica u školi raspravljale o svemu i svačemu.I sad dođemo na temu šta mi radimo sa svojim životima.Odrasli nam govore isprazne fraze kao:"Gdje ti se žuri?Polako,imaš vremena.Cijeli život je pred tobom."A da?Je li?Imam li ja toliko vremena koliko mislite?Može mene,ili bilo koga,svaki čas zgaziti auto ili tak neš.Dobro,nećemo sad bit depresivni,al čujte,tako je.Samo hoću reći da be znaš što te čeka i po meni treba iskoristit svaki dan(carpe diem),a nama starci govore kako smo premladi za ovo,premladi za ono.Sad zvučim kao neka bakica,al vremena se mijenjaju.Jesam li ja kriva što oni nisu izlazili do dvadesete?Ne.E,pa šta onda?Isto,neki dan nam profačica iz hrvatskog kaže:"Blago vama.Vi ne znate za druge pritiske osim obrazovanja."A ne?Uostalom,to kao nije dosta.Koliki su pritisci na nama.Ako si koma u nečemu onda moliš Boga da ne padneš razred i da je profesor dobre volje onaj dan kada ti slaže ispit.A ako si pak dobar u nečemu onda se bojiš da ne razočaraš profače ili koga već.Mi živaca i živaca izgubimo u školi.Koliko si skraćujemo život.Gore od cigara!I sad tako mi dalje o besmislenim temama.I zaključimo-pa čekaj malo.Čemu se mi imamo veseliti u životu nakon određenih godina.Pa gle.U prvih 10 godina života si dijete i nemaš pojma šta se događa oko tebe.Veseliš se tome što ćeš ić u školu(optimisti).Sad drugih 10.Sad se pak veselimo završavanju škole,odrastanju,studiranju i tako.Trećih 10.Pozavršavaš studije i imaš se veseliti tome što si napokon slobodan i samostalan.Imaš se veseliti obitelji i to.Četvrtih 10.Uz pretpostavku da imaš obitelj i to.Djeca odrastaju i odlaze.Posao imaš već godinama.I što ti ostaje za veseliti se?Penzija?Ne hvala!I sad mi zaključimo,bolje se ubiti do tridesete.Eventualno četrdesete.Ma dobro,ne tako drastično,al to je to.Ko što je Kurt Cobain rekao,a ja se slažem s njim:
"Bolje izgorjeti,nego izblijedjeti."

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.