Težak je put do zvijezda

nedjelja, 25.06.2006.

PART 4 : PADOBRANAC DAVOR

E hej eh ej, evo nakon nekog vrimena (komp mi je bio na servisu..), vraćamo se priči svih priča, štorija o legendarnom padobrancu Davoru. Bilo je to davno, davno, davno, još kad san ja bio mali, znači ne baš toliko davno ali je bilo davno, uglavnom.. Lito, vručina, sparina, znači samo fali more, tj. neki otok i godišnji odmor. Bilo je to vrime kada je Oskara obuzela Tamna Strana Sile i kada je Mali jahao imaginarnog zmaja.. Da, pogodili ste. Ratno doba! Vrime atomskih bombi i nuklearnih projektila, ali najviše atomskih bombi. Vrime kad je svaka osoba tražila egzistenciju, morala je preživit i obranit se od svjetskog poretka, moralo se donosit riskantne odluke koje su ponekad stajale života.. To je vrime kada je Davor stavio svoj život na kocku!
Otok "KO-MI-ZA" ; Vrime do skoka (oliti ga ETA..): 12h
Bile su pripreme za napad na našeg najvećeg neprijatelja................ TAMNU STRANU SILE! Naš vod se sastojao od Oskara zaduženog za logistiku, Malog kao zdravstvenog časnika, Mishel u ulozi kapetana i mene kao znanstvenog časnika (Mr. Spock....hm..). Tu je još bio i Stakleni kao pričuvni napadač ali više na poziciji ofenzivnog defenzivca. Pripreme su tekle u granicama ekstrema, krvi i znoja je bilo na pretek. Ali sve za našu domovinu, naš glavni moto..
Vrime do skoka: 6h
Zauzeli smo svoj položaj, napravili bunker i držali poziciju. Bilo je dosta gusto jer je neprijatelj bio svuda oko nas, svaki centimetar je bio njihov tako da je svaki položaj bio važan. Teritorij se raspadao u komadiće svake sekunde. Ja i Mali smo bili na izmaku snaga, nismo mogli više.. Stakleni se trudio, čak je i pismom prova držat atmosferu. Mishel je još na početku bio gotov.. Obuzela ga je Tamna Strana odma na startu.
Vrime do skoka: 2h
Cili je vod je bio nikakav, raskomadan iluzijama i lažnim nadama o uspjehu i pobjedi.. Jednostavno rečeno, Tamna Strana je bila prevelik zalogaj za nas. Ali, na radost svih, dobili smo pojačanje u obliku vrhunskog padobranca iz elitnih postrojbi, poznatog kao Davor! Pravi junak.. Preuzeo je sve na sebe, znao je da ima malo vrimena i da je doša dosta kasno ali je virova u uspjeh. Ka-pla!
Vrime do skoka: 30min
Posljedni trzaj naše postrojbe je bio "The Face" Davor. Omamljen svim ljekovima i tabletama protiv bolova, ranjen i nerazuman, jedva je moga sam hodat. Mali je čuva leđa Davoru kad smo se razdvojili. Ja i Oskar smo išli tražit pojačanje dok su njih dvoje tražili nowo skrovište. Bio sam siguran da će Davor sve sredit ali za svaki slučaj je bio tu Mali..
Vrime skoka!!!
Taman ja i narednik Oskar krenili južno od mista susreta, ja još jednom bacim pogled na posljednjeg junaka i osjetim nekakav trn u grlu, kao da sam znao da ga neću više nikad vidit. Bio sam "skoro" u pravu..
Davor i Mali prolaze kroz grmovit predio, normalno, Davor je na čelu a Mali mu čuva leđa. Prođu 5-6m i onda u tom apsolutnom mraku Mali preuzme čelo a Davor pazi leđa i dogodi se najgore.. Mali nije vidio ispri sebe padinu (rupu, strminu..) i taman da će zakoračit niz padinu, Davor sa posljednim atomima snage se baci ispri Maloga i preuzme njegovo misto i spasi mu život i strmoglavi se niz padinu visine 50m, priko agave i stina i otiđe na drugi svit. Mali je osta u šoku, nije zna šta će.. Ja sam to sve gledao svojim očima. Takvu hrabrost nisan u životu vidio.. Tad sam svatija da sam živio u vrimenu kad je poginuo posljedni "legendarni padobranac" i posljedni junak svih junaka Davor. R.I.P.

Nakon par godina se ustanovilo da je živ i da živi na Hawaiima u selu di je jedini muškarac sa 300 žena pa se nadam da gušta. Eto..

- 16:42 - Komentari (5) - Isprintaj - #

utorak, 13.06.2006.

PART 3 : ZMAJEV JAHAČ

Ovo je možda najzanimljivojivijlaja priča ikad, jer glavni akter nema pojma šta radio tu večer...ali zato svi mi ostali dosta dobro znamo! I po prvi put glavni glumac nije El Jesus Oskar Da Gomez, već osoba poznata kao Mali.. I tu je večer stvarno bia mulac! Triba je neko stariji ić sa njim vanka, a ne ga ostavit samoga sa Davorom i Oskarom koji su ga izneredili... Svašta.
E, pa ovako ide..nekako.. Prije par godina, išla standardna ekipa u "Kornjaču", to je jedan klub daleko od gradske jezgre i populacije, onako okej misto. I lipo sve laganini tamo došli, svi se skupili, čekali ovoga, čekali onoga, skupili ovo, donili ono i ponija ja cede plejer (bolje da ga nisan ponija, bemu..). I prošla ura vrimena, atmosfera je bila okej, veselica i pjesmica i na TV-u su bile dobre vibracije u aranžmanu Jure Stublića tako da je sve bilo na mistu. Ali večer je počela dosta čudno... Prvo, bilo je onako svita i neke nismo ni znali pa se nismo mišali u njihova posla, ali oni su bili debili pa zamalo bilo izgreda.. Na kraju je bilo ipak sve okej. Zatim, Mishel je ima "post-pasta-manistra ala more" sindrom pa se nije baš bajno osjeća i ostavlja je okole raznorazne tragove u obliku "bljuvotina" koje sam ja kupija i sakuplja za svoj album. On je ipak moj "mlađi buraz" pa se moran brinit o njemu... I nekako san ga uspija rekuperat, ali još to nije bilo to pa san ga mora pazit skoro cilu večer. I tako, večer je odmicala i svi smo bili sritni i veseli, "pivice" su klizile, smijali se, itd, itd... I tada, Mali odluči da bi moga malo odmorit, umorija se cilu večer jer se angažira malo više i sjeo kraj šanka. I mi svi ostali rekli okej, pusti ga doje sebi, Oskar je priča neke beside, ja i Davor se smijali, Mishel blesija u pod, a ostali slično, manje-veće... Već je bila neka ura ujutro kad Mali sa šanka se javi i pokaže praznu čašu, napravi potez prema gore, broji do 3, i napuni (nekim čudom..) čašu! Ja osta malo začuđen, ali dobro...valjda neki trik šta Mali zna i umije. Ali Mali je tako nekoliko puta, toliko da nije broja pa se izgubija u računici. I došlo vrime da se krene, već je bilo kasno (rano o.p.a) i uputili se mi doma. Krenemo nas 5 (udarna petorka..) lagano niz brdo prema ravnici kad odjednom Maloga uvati slabost! Sila u njemu je oslabila, Tamna Strana je počela djelovati i meni je sve postalo jasno! Na početku večeri je Mishela napala Tamna Strana, ali ja san počeja pazit na njega i bio san kraj njega cilo vrime pa nije mogla djelovati više (zbog moje blizine, naravno..) pa je prešla na nekog drugog, najbližeg Mishelu... a to je bio Mali! I sve dok je bio kraj mene, nije mogla ništa ali kad je otiša do šanka, moja moć više nije mogla branit Malega i tad je eruptirala u njemu i zavladala njegovim duhom! I oni trik šta je izvodio sa čašom, šta mislite odakle mu ta moć? Sve dok nismo napustili "Kornjaču d.o.o.", Tamna Strana je bila samozatajna i onda je počela ekspandirati...
Mali je počeja svašta pričat, nesuvislo i nerazumljivo ali najviše nesuvislo uz dozu nerazumljivosti. Svakakve monade je izvodija, bia je exxxtra hyperakcijist. Mislija je da može sve, Tamna Strana mu je zamutila pamet.. Dala mu je lažne nade, dokaze da može letit, da može preskočit neboder... ali najviše ga je obmamila kada je odlučio da može jahat zmaja!!! Da, dobro ste pročitali.... ZMAJA!!! Samo 3 čovika u svemiru to mogu.. Elijo Pisak, Chuck Norris (hrv.= Čak Noris) i Oskar... Dobro, Oskar je bar probao ali sad..ono.. Aj dobro! Mali se zaletija ka luđak i skočija na "zmaja" i nije ga puštao iz ruku...i uspio ga ukrotit. I sveg glasa se derao: "Jašem zmaja, jašem zmaja... JuHu!!!". Mi ostali nismo mogli virovat, Mali je uspija... Svaka mu čast. Od tog trenutka, Mali je posta poznat (u svitu..) kao SVEMIRSKI JAHAČ ZMAJA!!!
Eto, iden gledat utakmicu. Bye!

- 18:05 - Komentari (3) - Isprintaj - #

srijeda, 07.06.2006.

PART 2 : TAMNA STRANA

Na sami spomen ove priče, ja se dan danas protresen i sjetim te večeri.. mračne i čudnovate večeri.. najstrašnije priče ikad! Sve se dogodilo prije 2,3 lita na godišnjem odmoru u Komizi, inače zadnjih par godina se ustalio taj običaj ić na komišku fieru i bude skroz super. I tako tog dana ja spakira stvari u jednu torbu i nisan ponija vriču jer san telac i smatra da mi ne triba jer ću spavat na plaži (pazi ideje.. ?!) na šljunku! Mudro.. I našla se cila ekipa u luci i ukrcali se na trajekt i krenili via Vis.. Početni sastav je bio: Davor na golu, Mali kao zadnji igrač, Le Clerc u ulozi playmakera i zadnjeg veznog, Mishel na krilima (u međuvremenu je bio spriječen od strane ženskog roda, o.p.a!) i Oskar kao nemilosrdni hladnokrvni egzekutor u samom vrhu napada. Ubitačan sastav...
I došli mi tamo, bilo je popodne i užasno vruće za poludit. Odma otišli na plažu, našli misto u ladu i zabanjali se u more. Guštali smo, zafrkavali se i bilo je cool.. Ali onda je jedan događaj poremetio ravnotežu u Sili. Jedna osoba iz naše ekipe koja je uvik na granici dobrog i zla, zla, zla.. Da, to je Oskar (za one koji nisu znali..). Slučajno je naletio na Darth Zoku koji ga je na račun poznanstva vrbovao da se priključi njemu i njegovim sljedbenicima Tamne strane Sile.. Sila u Oskara je bila slaba tog dana, izjedalo ga je sa svih strana, nemir je bio glavni čimbenik, nervoza je uzimala svoj danak.... .... ... ...... ..... Da, triba je udrit govno negdi pa je zbog toga bia slab, nije se na vrime riješia tereta... Darth Zoka ga je olako nagovoria da pođe s njime na tamna druženja uz glazbu benda The Bad Force.
Ja i ostatak družine uopće nismo primjetili da je Oskar odsutan.. U međuvremenu, Darth Zoka je Oskaru pomutio razum sa jednim opasnim "napitkom" kojem NIJEDAN jedi vitez nemože odolit... Luke Skywalker je odavno pokleknuo na tom testu, da... Bilo kako bilo, Oskar nije više bio isti! Nije znao šta se događa, ni di je, ni šta radi, ništa... samo je ostao ležat na podu i slao niskofrenkventne signale koje mogu osjetit samo jedi vitezi.. Ali, sva srića, ima je mobitel pa me nazva!
E to je bia razgovor stoljeća.. Zove on mene i ja se javin i ovako je iša razgovor; JA: "Alo?" OSKAR: "Šššđđđ žžžžssssssggggg....." JA (opet, ali malo dubljim glasom..): "Alo?!?!" OSKAR: "Ššššžžžđđđččččssss fffffgggggggghhhh...." i poklopi. Ja cili izbezumljen i šokiran neznan šta ću... i nazove on opet; JA: "Alo? DI si??!" OSKAR: "Ššššđđđđ žžžžžžžžhhhhh..." JA: "DI SI???" i onda Oskar ispali legendarnu izjavu: "Evo me.." i poklopi! Tog trenutka sam zna da nešto nije okej i počea san se spremat za misiju: Akcija Tamni Oskar. Taman kad san počea skupljat ljude za potragu, ponovno nazove i kaže: "Evo me kraj topova.. ???". Ja san iz trenutka u trenutak bia izgubljen, nisan moga virovat da se ovo događa.. Zar je Sila toliko slaba u Oskara? Nitko od ljudi nije tia ić pa san se ja opremio mobitelom, upaljačem, M štirkom, bocom vode i krenuo u potragu...
Nakon prvih nekoliko kilometara, Oskar opet nazove i kaže: "Evo me kraj stupova... ???". Ja poludia!!! Koji sad stupovi? Koji topovi? Šta su mu napravili? Štaaa?? ŠTAAAAAAA?!?!?!?!?!?!?!?!?! Krenem dalje već ubrzanim hodom, osvjetljavam put mobitelom i gledan na sve strane i tražin stupove i tražin, tražin... I već san tia odustat kad ispri mene nekoliko ljudi koje san pripozna iz zloglasne grupe "The Bad Force", pokušavaju otvorit bocu sa plutenim čepom na način da je lupaju od neki zid. I ja samo bacin pogled i nastavin svojim poslom... kad iza kantuna di je bia potpuni mrak, izvira nečija sjena koja se puževim korakom približavala meni... Srce mi je lupalo sto na sat! Ekipa iz benda je stala sa otvaranjem boce i gledala u tu sjenu... i napokon izviri vlasnik te sjene u obliku Oskara i kaže ekipi: "Ej, daj nemojte razbivat bocu...šteta vina!". Koja izjava?! Ekipa ga blido gledala, ko zna šta su rekli u sebi..a ja brže bolje doša do njega i da mu malo vode i odveo ga na sigurno.
Normalno, dan kasnije se nije moga ničeg sitit jer su mu izbrisali pamćenje..ali je reka da se nije predao Tamnoj Strani, da Sila u njemu to nije dopustila i da je bila jača nego ikad! To znači da je udrija govno negdi usput...
Eto, kraj i još jednom kraj i nadam se da Oskar dopušta ovoliku pjesničku slobodu i kreativnost. Bye!

- 18:03 - Komentari (7) - Isprintaj - #

utorak, 06.06.2006.

JUTARNJE NEBULOZE - PART 1: FANTOMSKA PRETNJA

Da, nakon šta smo upoznali skoro sve likove iz ulice moje, vrime je da upoznamo i šta su korisno radili u životu. Neki nisu ništa, a neki su bili marljivi ka mravi i punili rubrike crne kronike i sličnih kolumni.. Uglavnom u pozitivnom smislu, ali jedini je šjor Oskar odskaka od tih naređenih normi, tj. bia je svoj! Koju god pizdariju napravia, sta je iza nje.. Nije nikad reka da on to nije napravija. Ali takvi su i svi likovi, niko nije toliki idiot..
E pa prvi scenarij je vezan uz Oskara i moju malenkost i desilo se u (onda..) hard-rock-metal-dičica kafiću "Prinz" i neku vrlo ranu uru ujutro šta je veoma čudno za nas dvoje, ali koliko se sičan, škivali smo sa faxa pa zbog toga.. Inače se nikad tamo nismo pojavili tako rano, nema te sile koja bi nas dovukla u 9h ujutro! Bilo kako bilo, našli se ja i dr. sc. prof. Oskar ispri škole i zaputili se prema "gradu". Niz Plinu do HNK, pa priko Prime kraj zidine prema pjaci ispod ure pored jupitera ili kroz "pusti me da pasan" i eto nas na odredištu. Uđemo u portun i penjemo na prvi kat i zavonja miris friško-skuvane kafe s malo mlika i zavrti nam oni gladni štumik 100 na sat. Uđemo u kafanu u stilu (ka i uvik..), Oskar zamahne glavom i namisti kosu i isti je banderas.. a ja samo prođen i sinjan džuboks i motan Oskaru koja je pisma i onda se oboje javimo legendarnoj osobi, našoj Dulčineji! Bila je ka najlipši pupoljak mladosti, lipotica, krasotica, sve! I ona se nama javi sa svojim prodornim seksipilnim pogledom koji nas obori s nogu i baci na kauč kraj ponistre. Normalno, kolega Oskar otvori ponistru jer je, koliko se sičan, bilo vruće pa neka malo arije i još kad bi napravili promaju, bilo bi ludilo, jel...
I tako, dobili svoje kave, prosuli cukar i zamutili i pogleda Oskar uru i kaže: "9 uri! Čoviče.." i bacimo pogled po kafiću i sinjamo da smo sami, šta nije ništa čudno. Nikad nema ni pasa do možda 10, 11 uri.. i nakon škole, tek tamo oko 1, 2 ure. Ala gušta, tišina, nema nikoga, samo nas dva i Dulčineja.. I počeli ja i Oskar pričat ranojutarnje pizdarije tipa di je ko bija, kad, zašto i ša je.. kad, niotkuda, na vrata doleti lik "The King (Fantom)" i zakorači metar u kafić, pogleda livo, pogleda desno, sinja nas, pogleda Dulčineju koja već blago zbunjena u sebi govori:"Koja pi... mate....?", onda i on napravi zbunjujuću facu i uleti:"Šta je ovo? Nema nikoga?" Nas troje nismo znali šta da kažemo u toj situaciji, a kralj se okrene i otiđe ća! Nakon toga, ja i Oskar se nismo stali smijat dobrih uru vrimena.. Čak i dan-danas na spomen toga pustimo suzu od smijeha, a bilo je to davno ali nam se urezalo u sjećanje. To je bila prava Fantomska pretnja jer nismo imali pojma šta se događa.. Da je bila skrivena kamera i u tom trenutku kad je kralj uletija nas snimilo, tj. naše face, bila bi slika stoljeća! Keve mi..
Eto, ima još takvih nebušljivosa najranije ujutro di se uglavnom pojavljuje Oskar pa ću još toga napisat..ako se sitim. Sad će kolega Oskar (kad sinja ovo..) reć: "Uzmi teku iz engleskog..." ! Adio!

- 11:54 - Komentari (2) - Isprintaj - #

nedjelja, 04.06.2006.

HAPPY BIRTHDAY OSKAR!

Evo, nakon nekog vrimena i podosta sudskih sporova oko autorskih prava i licenca objavljivanja imena, sve san riješia! Danas će bit malo skraćena verzija jer je poseban dan. Dan koji se dogodi jedanput godišnje, svako lito taman kad je vrime za kupanje, izvade se mudantine i šlape (japanke za pičke, hehe..)... Da da, NEKOME JE ROĐENDAN!!! Našem dragom kolegi Oskaru je 22. rođendan i sad će napokon moć uć u Metrola bez da ga pita osobnu..i još bi mu preporučia da pusti bradu i brkove pa će bit mrvu uvjerljiviji! Da!
Eto, sritan rođendan a ja gren ća! Do čitanja!

- 12:36 - Komentari (1) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

<	lipanj, 2006					>
P	U	S	Č	P	S	N
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30