Tisuću zašto - tisuću ne znam
07.03.2006., utorak
E nećeš!!!
|
Već tri noći ne spavam. Ne da mi se usnut, ko što se mojoj pokojnoj babi nije dalo porodit žensko dijete. Izrodila je petoricu muških, a bila bi i šestog da dida jedno jutro nisu našli mrtvog kod Ravlića stine. Kad su to rekli mojoj babi, samo je tiho opsovala rakiju i naglas izmolila devet očenaša za pokojnikovu dušu. Tako govore ljudi. A meni se i noćas ne da zaspat ko ni mojoj pokojnoj babi porodit žensko dijete. Samo se vrtim, pa ustanem pušit i opsujem svaki put kad na crkvi otkuca kvarat, sve jednako misleć da šta mi to ne da mira i ko me ne pušta da spavam ko sav normalan svijet. Možda je Nada. Doskora mi je često u san dolazila, a onda je nekako prestala. Bit će da je rekla: «Ako neš mene, e neš, vala - ni jednu!». Ako jest, ima i pravo. Devet sam joj godina pričo da ću je uzet, da ćemo otić u Minhen i da će živit bolje nego ministrova žena, a desetu je ostavio. Sad joj je preko trideset i niko je neće, jer u našem selu ni polovnu kenju ne uzimaju, a kamoli žensko što se devet godina povlačilo po tuđem krevetu. Ako je zbog Nade, neka mi bude. Ako je zbog nje, dabogda ne spavo do Božića. A možda je Đula, stari Mađar s Penavine glavice. Kod Đule je bila puna kuća nejači, sve balavo i bolesno, a žena mu najbolnija od svih. Kad je upito pare na zajam, odma sam znao da neće imat da vrati. Ni tad, ni za mjesec, a bogami ni za godinu. I šta ću, uzeh mu ono malo kuće i njive ( ko što je u papirima lijepo stajalo da ću uzet ako pare ne vrati, i što je on, gonjen glađu i oskudicom, svojom rukom potpiso). I nije mi zadrhtalo srce kad su ga žandari izgonili i kad mu je nejač plakala i kad me je žena klela, isto ko što mi ne dršće srce kad ljudi za mnom pljuju i okreću od mene glavu. Ako je zbog Đule, neka mi bude. Ako je zbog ono malo kuće na brijegu, dabogda sna ne vidio tri godine. A možda je mater. Što sam je bijednu u grob prije vakta otjero - kockom i pićem, lihvom i kurvarlukom. Jadnicu je sram udušio, preshnula je od ljudskih pogleda, komšijske kletve i ružnih priča koje me prate po selu. Mater ko mater, halalit će ona i iz groba, al duša moja halalit ne zna. Ni drugome, a kamoli sebi samome. Ako je zbog matere, neka mi bude. Ako je radi nje, dabogda ne spavo do sudnjega dana. Evo, sad će i četvrta zora. Pijevci se čuju i sunce se polako diže nad Butorovicu. Meni se još ne da usnut. Svakakve mi misli glavom struje, a glasovi - sad šapću, sad viču: « E nećeš zaspat, e nećeš, rahmeta mi moga! NEĆEŠ!!!» hreno |
- 16:59 - Komentari (16) - Isprintaj - #
Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Opis bloga
Ovaj blog je započeo kao dio velikog projekta pisanja knjige koja bi trebala dati sustavan pregled sveukupnog ljudskog neznanja. No sve više postaje mjesto gdje prijatelji pišu priče s nadom da će privući neke cure, koje će pasti na šarmantne tekstove. U uspjeh ovih nastojanja ne vjeruju im ni rođene majke. Ovaj blog je djelo petoro autora i svi su duševno zdravi. U početku je bilo petoro autora, a tako je i ostalo! Njihova imena su vrlo lijepa. Uvjerite se i sami: Empatik (Hreno), Veličanstveni Mudek (Hmudek), brat Leja (Hija), brat Dele (Hile), te Hure. Opći doprinos blogu ove petorice je izrazit, a Hmudekov najizrazitiji pošto se zna i dobro odgurivat kišobranom o stijenje. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||