Tisuću zašto - tisuću ne znam
11.01.2006., srijeda
Danke Dojčland, ali hvala lijepo
|
Vraćao sam se s jubilarne novogodišnje ševe. Prve. Sonja mi je bila naručila taxi, i dok smo se mi izljubili za aufiderzen, on je već poslušno čekao pred zgradom. - Jel može do Insbruker placa?- upitam bunovan s vrata. - Ajnštajgen, bite! - Dobro, dobro, evo, ulazim.. Propisi su propisi. Ajnštajgnem ja u auto, kad za volanom – žensko. Bilo mi isprva došlo da se zahvalim lijepo i izađem, ali nisam. Njemačka je to, braco. Njihov je Sanader žensko, pa valjda mora i taksist bit. Zbog Europske Unije, šta li.. - Dobro, jel može sad do tog placa? - Varum niht. - A jel znate di je to? Švabica me ošine – jel ti to i mene jebeš za Novu Godinu - pogledom. - Pa pitam samo, velik je to grad..evo, ja se sinoć triput izgubio..a imo kartu i sve..dobro, jesam se malo bio ubio, al opet .. izgubio se triput…Hoću reć, svakom se može desit da ne zna ni di je ni kud je krenuo.. Još od mladosti se bojim žena, posebno kad su za volanom. Kočio sam s njom na crvenom i proklinjo i Berlin i Hiju koji me dovuko tamo i Sonjine sise zbog kojih, evo riskiram život. No, mečka je klizila sigurno, ne praveći razliku među spolovima. - Dizel?- upitam ja, više da suzbijem strah, nego što me zanimalo stvarno. - Ja! - Nema auta do Mercedesa, rekli bi moji u Hercegovini. Moš ti vozit i Škodu i Ladu, al ako nema nišana ispred, nije to filing, razumijete šta vam hoću reć…A vi ovako, radite i za Novu? - Mora se. - Jašta već mora. Njemačka je to, braco. Nema kruha bez motike, što bi reko moj prijatelj Hure. - Trebala sam biti kod momka u Španjolskoj. Ali je seronja javio jučer da ne dolazim, jer je našao novu curu. Muško šajze. - E, da, svi su vam oni isti, rekla bi moja prija Ivana. Samo im je jedna stvar na pameti. Tako finu curu ostavit da vozi taksi na Novu Godinu. Mene je jedna isto tako ostavila zbog drugog. Udala se, nema ni mjesec dana. Sad mu pere usrane gaće, a ja se evo jebavam po Berlinu. Pa vi vidite kome je bolje….Nego, oće mene ovo puno izać? Nisam baš nešto pri parama, popilo se sinoć dobro, a znate kaki je Švabo - voli popit, al ne voli platit. - Evo, ravno osam eura šezdeset. Izvadim deseticu. - U redu je – rekoh- nek bude za pakne. - Dankešn, dankešn- odvrati Švabica. - Bitešn, fidezen – odgovorih ja izlazeći, sretan što sam izvuko živu glavu. Danke Dojčland, ali hvala lijepo. Dosta su me ženske navozale u životu, bar u taksiju neće više… hreno |
- 08:39 - Komentari (30) - Isprintaj - #
Dnevnik.hr |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Opis bloga
Ovaj blog je započeo kao dio velikog projekta pisanja knjige koja bi trebala dati sustavan pregled sveukupnog ljudskog neznanja. No sve više postaje mjesto gdje prijatelji pišu priče s nadom da će privući neke cure, koje će pasti na šarmantne tekstove. U uspjeh ovih nastojanja ne vjeruju im ni rođene majke. Ovaj blog je djelo petoro autora i svi su duševno zdravi. U početku je bilo petoro autora, a tako je i ostalo! Njihova imena su vrlo lijepa. Uvjerite se i sami: Empatik (Hreno), Veličanstveni Mudek (Hmudek), brat Leja (Hija), brat Dele (Hile), te Hure. Opći doprinos blogu ove petorice je izrazit, a Hmudekov najizrazitiji pošto se zna i dobro odgurivat kišobranom o stijenje. |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||