A druga polovina stoji onako u velikim džombama. Xsale Najbolje je plitko zamesati sa zemljistem , do 10 cm.
Semena se mogu naci u Subotici na pticijoj pijaci svake nedelje ,pijaca se nalazi blizu AMSS-a. Bolja nego išta jeste, ali koliko je neki optimum? Zaoravanje treba provesti dva do tri tjedna prije sjetve osnovne kulture da ne našteti glavnoj kulturi.
- Pokusacu da nadjem sliku gde je na razrivac namontiran mali rasipac sa lulom , koji ima za zadatak da raspe seme kulture sa kojom se planira zelenisno djubrenje.
Vidim da ljudi citaju ali niko da se javi ,pa da napisem o cemu je tu rec. Bio sam u Babolni u madarskoj na poljoprivrednom sajmu gde sam svaki prospet stucnu literaturu sto se moglo pokupio. Kuci kod citanja mi upalo u oci sta govore strucnjaci o experimentima sa zelenim dubrenjem. Experimente su izvodili sa stocnom repicom,uljanom repicom,uljanom rotkvicom ,stocni grasak ,zob i sa jos dosta biljnih virsta kojima nazive i ne znam prevoditi. Najbolje se pokazala stocna i uljana repica posto daju najvecu zelenu masu i azota vezanog iz vazduha na korenov sistem. Pozto nemam stoke da dubrim kao alternativu sam mislio probati na ovaj nacin. Za pozitivno dejstvo na zemljista znam jer jedne susne godine kad sam orao suncokretiste i uljanu repicu muke preziveo ,u suncokretu plug iskace iz zemlje a u repici traktor nemoze da vuce pruguta zemlja plug. Ljudi ja vas molim da iznesete misljenje bio to dobar ili los ,svaka dobro dode. Jos bolje ko iskustvo moze da podeli sa nama jer sve manje stoke njive nam oslabe i svaka prihrana dobro dosla. Osnovno je da se odlučiš šta bi i kako radio. Nije potrebno da usev za zelenišno đubrenje zaoreš. Evo jedan primer: u jesen usitniš žetvene ostatke i pooreš ako radiš obradu plugom odmah posle toga poseješ na primer ozimu grahoricu. Ostaviš je da lepo raste akumulira azot i u proleće potanjiraš 1-2 puta i na to poseješ kukuruz. Uljana repica nije usev za zelenišno đubrenje. To su leguminoze kao grahorica i stočni grašak koji mogu da obezbede i masu i azot. Nisam ti napisao da treba u proleće da zaoreš ovu masu zato što to nije potrebno. Samo napred ima i u nekim domaćim knjigama. Nitrati ili NO3- se ne vezuju za zemlju te su podlozni ispiranju pri padavinama. Kod zelenisnog djubrenja je JAKO VAZNO znati momenat zaoravanja biljaka koje se gaje za zelenisno djubrenje. Taj momenat je neposredno pred CVETANJE ili u momentu cvetanja. Tad u biljkama ima najvise azota u mineralnom obliku. Ne postoji univerzalno rešenje, treba probati razne kulture raž, ječam, slačica itd. Semena koja su jeftina i imaju veliku enrgiju nicanja da potisnu korove. Ne zaorava se niti tanjira već se lomi i poleže rebrasim valjcima. Naravno posle ostaje problem sejačica koje mogu da rade u malču što je velika prednost naročito u sušnim godinama. To je postupak pri kojem u tlo unosimo zelenu masu odabranih biljaka, koje nazivamo siderati. Zelena gnojidba prakticirala se još u staroj Grčkoj i Rimu, prije 2000 godina, a ima brojne pozitivne učinke. Unatoč tome u Hrvatskoj se još uvijek malo prakticira. Sidereus na latinskom znači zvjezdan, a potječe od vjerovanja da zvijezde imaju utjecaj na biljke i na tlo. Ovaj način gnojidbe je vrlo dobar kod intenzivne proizvodnje npr. Kod gospodarstva bez stoke ovo je način, u kojem su manje potrebe za stajskim gnojem pa je veća samodostatnost gospodarstva. Siderati imaju svojstvo da brzo rastu i stvaraju velike količine zelene mase u kratkom vremenskom razdoblju. Oni leguminozni imaju svojstvo fiksacije dušika čime povećavaju količinu dušika u tlu. Koji se usjevi koriste za sideraciju: Odabiru se biljke koje brzo rastu i stvaraju velike količine zelene mase, a imaju velik i snažnog korijenov sustav. Nakon sjetve 50-60 dana već se mogu zaorati. Drugo važno svojstvo siderata je sposobnost vezivanja atmosferskog dušika pomoću kvržica na korijenu. Usjeve za sideraciju izabrati ćemo ovisno o podneblju, kako bi što bolje uspijevali i stvorili što više zelene mase. Mogu se koristiti i divlje i poludivlje biljke. Kako bi proželi sve slojeve tla izabiru se smjese čiji korijen se razvija na raznim dubinama 8 u slojevima npr. Glavne skupine siderata su: Leguminoze i neleguminoze Najbolje rezultate dobijemo kombinacijom leguminoznih i neleguminoznih siderata. U Hrvatskoj se za sideraciju najviše koriste krmne repice i uljana repica. Leguminoze koje se koriste za zelenu gnojidbu su: Lupina , grahorica, grahor, crvena i bijela djetelina, aleksandrijska ili perzijska djetelina, smiljkita, grašak, stočni bob, soja, kokotac, seradela ovisno o podneblju i mogućnosti nabave. Neleguminoze koje se koriste za zelenu gnojidbu su: Repice, ogrštice, gorušica izbjegavati ako postoje bolesti kupusnjača , stočna rotkva, uljana rotkva, raž, ječam, zob, suncokret i mnoge druge. Na teškim tlima dobro uspijevaju: bijela djetelina, grašak, grahor i bob. Na lakšim tlima: seradela, žuta lupina i heljda. Vrijeme sjetve siderata: Odabir pravog vremena za sjetvu siderata ovisi o tome, za koju kulturu želimo pripremiti tlo. Vrijeme sjetve ovisi i o klimi tj. Najčešće je pravo vrijeme proljeće, rano ljeto ili jesen. U kontinentalnoj klimi povoljna je proljetna sjetva, a može se posijati smjesa grahorice, lupine, jare repice i soje ili inkarnatka, grašak, zob i raž. U mediteranskoj klimi povoljnija je jesenska sjetva zbog veće količine vlage u tlu mješavine npr. Lupina je posebno dobra za sideraciju jer stvara puno zelene mase, a ona bezalkaloidna se može iskoristiti za krmu. Da bi pripremili tlo za sjetvu neke rane proljetne kulture, dobro je posijati na jesen kulturu koja ne prezimljava lupina, grah, bob ili rauola. Ona preko zime promrzne te se može zaorati. Na proljeće dolazi do njenog razlaganja u tlu, što hrani proljetni usjev. Vrijeme zaoravanja siderata: Vrijeme zaoravanja siderata je vrlo važno, jer pravilno odabrano vrijeme povećava povoljan učinak sideracije. Zaoravanje treba provesti dva do tri tjedna prije sjetve osnovne kulture da ne našteti glavnoj kulturi. Kod mahunarki, vrijeme za zaoravanje siderata je kada se prvi cvjetovi počnu otvarati. Tada se postigne najveća količina dušika u tlu nakon zaoravanja. Ukoliko se zakasni stare i suhe biljke upijaju veliku količinu vode iz tla što dovodi do njegovog isušivanja. Uljana repica i rotkve zaoravaju se nakon pune cvatnje, a to je uglavnom tijekom rujna ili u prvoj polovici listopada. Nakon zaoravanja počinje razgradnja siderata radom mikroorganizama tla. Organska tvar siderata brzo se razgrađuje stoga ni nastala količina humusa nije velika. Na teškim tlima siderate unosimo u jesen, a na lakim u proljeće. U lakim tlima bjelančevine kojima obiluju mlade biljke, brzo se razgrađuju i dušik brzo prelazi u amonijak i nitratni oblik. To može dovesti do ispiranja hranjiva iz tla. Zbog toga treba pričekati da biljke odrvene. Većom masom unesenom u tlo produženo je djelovanje sideracije, a dublje uneseni siderati dulje se razgrađuju zbog anaerobnih uvjeta. Dodatnim zaoravanjem slame ili treseta možemo usporiti proces razgradnje, a stajskom gnojem ubrzati. Unošenje siderata u tlo: Siderati se na velikim površinama najčešće unose u tlo lemešnim plugom. Na manjim površinama možemo koristiti neki od tipova freza. Freze dobro miješaju tlo i time ga dobro pripremaju za nasade kultura koji slijede. Ukoliko je zelena masa siderata pre visoka 80-130cm treba je prije zaoravanja siderata pokositi. @54?@>H;5 X5A5=8, 0;8 A0 25;8:8< 70:0HZ5Z5< A0< ?>A5X0> AB>G=8 :5Y, ?0 X5 =8:0> ?@8;8G=> @5B:> 8 ;>H5. 8X5 <8 A5 8A?0B8;> 40 30 :>A8< 7 0:@025 ?0 A0< 30 =5:0:> C >2> 2@5<5 70>@0>. 0@02=> 40 CA52 =8X5 ?@A:0= E5@18F848<0, ?0 :0:> X5 18;> 4>AB0 :8H5 870H;> X5 8 ?@8;8G=> :>@>20, 0;8 X5 >= 18> 4><8=0B0=. >A5X0=0 ?H5=8F0 C 8AB>< A:;>?C 8 8AB>< ?@8E@0=>< :0> 8 ?@54E=>4=8E 3>48=5 8 157 >A=>2=>3 RC1@5Z5, :0> 8 4> A040. 8B0Z5 X5 :>;8:> X5 8A?0B82> B> @048B8, X0 A0< A0<> 8A:>@8AB8> >=> HB> X5 25[ 18;> =0 Z828, 0;8 BC X5 C25: ?0?8@ 8 >;>2:0... @54?@>H;5 X5A5=8, 0;8 A0 25;8:8< 70:0HZ5Z5< A0< ?>A5X0> AB>G=8 :5Y, ?0 X5 =8:0> ?@8;8G=> @5B:> 8 ;>H5. 8X5 <8 A5 8A?0B8;> 40 30 :>A8< 7 0:@025 ?0 A0< 30 =5:0:> C >2> 2@5<5 70>@0>. 0@02=> 40 CA52 =8X5 ?@A:0= E5@18F848<0, ?0 :0:> X5 18;> 4>AB0 :8H5 870H;> X5 8 ?@8;8G=> :>@>20, 0;8 X5 >= 18> 4><8=0B0=. >A5X0=0 ?H5=8F0 C 8AB>< A:;>?C 8 8AB>< ?@8E@0=>< :0> 8 ?@54E=>4=8E 3>48=5 8 157 >A=>2=>3 RC1@5Z5, :0> 8 4> A040. 8B0Z5 X5 :>;8:> X5 8A?0B82> B> @048B8, X0 A0< A0<> 8A:>@8AB8> >=> HB> X5 25[ 18;> =0 Z828, 0;8 BC X5 C25: ?0?8@ 8 >;>2:0... 8> A0< 2@;> 708=B5@5A>20= 70 >20X <0;8 5:A?5@8<5=B, 0;8 A0< C <5RC2@5<5=C ?@>40> :@025 B0:> 40 =8A0< 8<0> @07;>30 40 A5 <0;B@5B8@0< A0 >28<, 0;8 2@548 ?>:CH0B8, HB> 40 =5... Mešavina tritikale-a i ozimog stočnog graška. NS institut proizvodi sortu ozimog graška Pionir. Tritikale ili ječam nemoj stavljati više od 10-15%. Koliko semena mi treba za 10 ari? Ja ću da uradim ovako: Čim oslobodim baštu od svih useva, zemlju poravnam razbacam kompost, polijem rastvorom Bajkala, i kroz tri nedelje posejem ovu mešavinu, nadam se da ću naći stočni grašak. U mesecu martu pokosim šta je izraslo, iznesem u kompostnik zelenu masu. Po pokošenoj bašti ponovo razbacam kompost, još istog dana i polijem rastvorom, posle tri nedelje sadim i sejem šta budem naumio. U voćnjaku razbacam kompost polijem rastvorom, i posejem BELU DETELINU, Šta i kako sa njom u proleće još ću razmisliti. Koliko semena bi mi trebalo za 8 ari voćnjaka, bele deteline Još treba reći i to da koren graška ostavlja dosta azota u zemlji, te tako još više pogoduje sledećoj kulturi. Branči koren graška fiksira onoliko koliko je njemu potrebno ,zabluda je kao i sa sojom da posle njih ostaje neka zaliha azota. Najbitnija stvar je momenat unošenja zelenišnog djubrenja , to treba da bude pre cvetanja, jer u tom momentu se u biljci nalazi najvise brzo razradivih komponenata i najmanji je procenat LIGNINA koji je najteže razgradiv. Nakon zelenišnog djubrenja povećava se procenat lako rastvorljivih jedinjenja azota,fosfora,kalijuma , mikroelemenata. Ova organska masa ne moze da utice na kolicinu humusa u zemljistu jer se zelena masa brzo razgradjuje , a ne sadrzi u sebi visok procenat lignina te ne moze da se humificira. Xsale Najbolje je plitko zamesati sa zemljistem , do 10 cm. Kaže ovako: Vrijeme zaoravanja siderata: Vrijeme zaoravanja siderata je vrlo važno, jer pravilno odabrano vrijeme povećava povoljan učinak sideracije. Zaoravanje treba provesti dva do tri tjedna prije sjetve osnovne kulture da ne našteti glavnoj kulturi. Kod mahunarki, vrijeme za zaoravanje siderata je kada se prvi cvjetovi počnu otvarati. Tada se postigne najveća količina dušika u tlu nakon zaoravanja. Ukoliko se zakasni stare i suhe biljke upijaju veliku količinu vode iz tla što dovodi do njegovog isušivanja. Uljana repica i rotkve zaoravaju se nakon pune cvatnje, a to je uglavnom tijekom rujna ili u prvoj polovici listopada. Treba tu tehniku detaljnije proučiti, na zapadu neki valjaju, naki tanjiraju a neki samo kose pre zaoravanja ili no-till. Cekaj jel si ti to kopirao sa nekog sajta? Ja ti ovo pricam iz knjige na predmetu Agrohemija gde sam dobio devetku. Ukoliko su biljke zelene one nece upijati i trositi vodu iz zemljisnih rezervi a koliko se secam ova tema se zove Zelenisno djubrenje. Moze nastati problem ukoliko dodje do otpustanja azotnih jedinjenja koje mogu da ostete klicu klijanca , ALI samo ako su u direktnom kontaktu sa klicom. Ako Se masa zaorava nema nikakvih problema i mislim da moze odma posle da se seje. Na zapadu mislim da niko to ne valja , jer ne znam sta ce postignuti sa valjanjem. Na zapadu koriste mulch tanjirace da pomesaju masu sa zemljistem. Pokusacu da nadjem sliku gde je na razrivac namontiran mali rasipac sa lulom , koji ima za zadatak da raspe seme kulture sa kojom se planira zelenisno djubrenje. 07;>3 X5 HB> AC ?@5B5@0=>< C?>B@51>< 03@>B5E=8:5 =0@CH8;8 18>F5=>7C 75?HB5 1@>X=>AB <8:@>>@30=870<0 75A;548G=> A<0ZCX5 A5 ?;>4=>AB 75A. Dragane, ovo je samo pasus iz posta na prethodnoj strani. Naravno da ne sporim pisanu reč iz knjige nego, počeli smo priču o idealnom momentu - kada inkorporirati zelenu masu pa sam se setio da je tu nešto napisano a, logično mi je da je taj momenat različit kod različitih kultura ispravićeš me ako grešim. Što se valjanja tiče, na prvoj stranici dzionik je pomenuo rebraste valjke a yt snimak je postavio u no-till temi ako me sećanja služe. Lkl{{ Da pomenem da se zelenišno đubrenje se vrši i u povrtarstvu i voćarstvu što zahteva nešto drugačiju tehniku ali, zbog dela foruma u kojem je tema, ostanimo skoncentrisani na ratarstvo. Bilo kako bilo, iskustvo je majka znanja pa ćemo učiti iz prakse. Soja je 90% nikla i kada je narasla skoro do kolena otisao sam sa plugom i zaorao... Prosle godine sam imao kukuruz na toj parceli i verujte mi tacno se videlo kako kukuruz bolje napreduje na toj strani gde je bila soja... Soja je 90% nikla i kada je narasla skoro do kolena otisao sam sa plugom i zaorao... Prosle godine sam imao kukuruz na toj parceli i verujte mi tacno se videlo kako kukuruz bolje napreduje na toj strani gde je bila soja... I kako ce onda da poseje u to? Ja ostajem pri svom stavu da je potrebno plitko mesanje za zemljistem zbog bolje razgradnje, jedan deo bi se sigurno izgubio eolskom erozijom! Evo dve sejalice sto se montira npr. >4CH5 X0 =8 =5 <>3C 40 ?@>10< =0 100E0, X5@ 8<0< 10 ?CB0 <0Z5, 0;8 B> =5 7=0G8 40 =5 B@510<> 40 ?@8<5ZCX5<> =>28B5B5 87 A25B0. !0 4@C35 AB@0=5 - A25 8<0 A2>X5. "@510 :>@8AB8B8 8A:CAB20 70?04=>3 A25B0 :>X8 AC AE20B8;8 40 AC <0:A8<0;=8< 03@B5E=8G:8< <5@0<0 4>2>Y=> ?>483;8 ?@8=>A ?> E5:B0@C, 0;8 AC >?0A=> 453@048@0;8 A>?AB25=> 75< A<8A;C C=8HB8;8 <8:@>D;>@C, 70B@>20;8 B5H:8< <5B0;8<0, ?0 G0: 8 =0@CH8;8 <5E0=8G:0 A2>AB20 75 A>?AB25=>< ?@87=0ZC C D078 40 8< 70B> >?040XC ?@8=>A8 ?0 A5 A5B8;8 A28E AB0@8E 4>1@8E <5B>40. 0 =0<0 X5 40 A5 CG8<> =0 Z8E>28< 3@5H:0<0, :>@8AB8<> Z8E>20 8A:CAB20 8 40 C>?HB5 =5 4>R5<> C A8BC0F8XC 40 ?>?@02Y0<> 754 =0A, =53> A0<> 40 =5 40<> 40 A5 40Y5 453@048@0. # 2@5<5 :040 =0< X5 AB>G=8 D>=4 X04 8 1540, 75;5=8H=> RC1@82> X5 AB20@ 871>@0, 0 >178@>< 40 <0;> 8<0<> 8A:CAB20 A0 Z8<, >20X D>@C< X5 >4;8G=0 AB20@ 70 @07<5=C 8A:CAB020 87 ?@25 @C:5... Da li ste nešto probali? Ja sam iza graška, koji se prosuo na nekih 60 ha imao lepu masu koju sam potanjirao dva puta i posejao pšenicu, davne 1996-e. Ali nije to rešenje. Za pravo zelenišno đubrenje su vam potrebne lupine, grahorice i uglavnom leguminoze i to ozime preporučeno. Naravno Dragan18 postavlja dobro pitanje, Hanzi, kako usejati ako ne pipaš? Sejalice za to nemate. Najgore je kada se ponašaš destruktivno prema zemljištu tj. Tanjiranje je blaže rešenje, gruber, plitko je JÓ za Suboticu ali je najbolje BEZ OBRADE! E tu je štos. Ne rešiv do daljnjeg. IVANM je do sada mogao da pokuša da nešto uradi. A za ostale u utorak u Barandi radimo bez pluga sistem konzervacijske obrade a među njima i strip till, obrada u trake, pa da se vidimo, ko može, u 11 sati. Možda dođe i Hanza? Azotofiksacija molekularnog azota iz vazduha,sledeći je važan zadatak bakterija u zemljištu. Azota u vazduhu ima oko 78 % i neiscrpan je izvor za biljke. Azot iz vazduha ne mogu biljke direktno koristiti,nego to čine mikroorganizmi. Razlikujemo: simbiotsku i asimbiotsku azotofiksaciju. Simbiotska azotofiksacija predstavlja značajan vid snabdevanja biljaka azotom iz vazduha putem simbiotskih bakterija koje žive na korenu biljaka. Ove bakterije na korenu stvaraju oštećenja kvržice u kojima su smeštene bakterije,a koje su spososobne da fiksiraju elementarni azot. Za ovo su karakteristične biljne vrste iz porodice leguminoza. Hteo sam da posejem neko bilje grasak koje ce popraviti malo strukturu zemljista izmedju redova,posto ne moze da se ore,vec samo tanjiram 10 godina,prilicno se utaba u toku branja,a plus sam prskao totalom travu,tako da je zemlja kao beton. To sam mislio da pokosim i da koristim kao malc,medjutim ne mogu stici da orezem kupinu za mesec dana,pa sam za ozimi grasak zakasnio. Sta predlazete da uradim,kosio bi sledece godine u maju,sta bi imalo najvecu zelenu masu,a takodje da nece smetati kupini,mada ona kad se rasiri otprilike u to vreme ispod nje ni trava ne raste. I da li smem sa onim Hanzinim bakterijama prskati posle tu zelenu masu kad pokosim i nabacim pored spalira? Sve sam procitao sta je ovde napisano i sad manje znam nego sto sam mislio da znam,pa mi treba jos necije misljenje. Ovas i grahorica je kombinacija koja se meni sviđa ali ako ćeš sejati kasnije onda ječam. Mislim da nećeš imati koristi ako poprskaš pokošenu zelenu masu. Dok grasak za seme rade isto i uglavnom je to prolecni usev koji je nizi posle se vrse zitnim kombajnom. E sad konkretno za zelenisno djubrivo bi bio dobar mozda taj sa vise mase koji se poseje u 10. Gde si ti nabavio njeno seme za prvu reprodukciju? Koliko je semena dala jedna biljka? Moze i na pp. Ima li smisla posejati soju na strnjiku , da bi se iskoristila za zeleno djubrenje, tj da se zaore u jesen? Seme Ledenke imaš u poljoapotekama, za Daikon ne znam niti se sećam gde sam ga nabavio. Recimo da je količina otprilike pola kila sa par kvadratnih metara, kao i sve rotkve brzo ode u seme ako se poseje u nevreme. Soja nije dobra jer sporo niče i slabo guši korov. Zaoravanje je pogrešna praksa naročito u jesen, jedna od osnovnih funkcija zelenog djubrenja je da zemlja bude pokrivena preko zime, Na proleće se tanjira najmanje dvadesetak dana pre sadnje. Već je bilo reči o tome da ne postoji univerzalni recept, svako mora da eksperimentiše da bi došao do svog rešenja u zavisnosti od vrste zemlje, lokacije, prethodnih kultura itd. Moje mišljenje je da nema mnogo smisla raditi zeleno djubrenje sa komercijalnim semenima, treba sakupiti svoje bez obzira o kojoj se vrsti radi. Nema smisla dodavati još jedan trošak na ionako preterano veliku investiciju, cilj i jeste da se smanje troškovi djubrenja i obrade. Procitao sam celu temu i neke stvari mi nisu najjasnije pa bih vas molio da mi ih objasnite ako vam nije problem. Pojenta svega je da se poboljša kvalitet zemlje nas koji nemamo stajsko đubrivo, i koliko sam do sada skontao mislite da je najbolji metod da se na zimsko oranje baci određena količina semena graška ili neke od rotkvica i onda se pređe setvospremačem da kažemo redukovana setva i tako ostavi da prezimi bez košenja. Da bi se nekih tri nedelje pre setve ta njiva samo potanjirala i pripremila za setvu u proleće. Ako sam dobro razumeo to bi otprilike tako trebalo da bude a meni nije jasno kad bi trebalo da se to seme baci tj. Azotne depresije nema ili ne u alarmantnoj meri posto ostatci nisu u zemlji. A posto se predsetvena priprema radi na 6-8 cm tvrda podloga, mek pokrivac , to znaci da veliki deo rotkve nece biti unet u zemljiste, ili ce biti unet samo delimicno, a moze se i desiti da bude po povrsini njive. Da li za pun efekat djubrenja rotkvicom , mora sva da bude uneta u zemljiste ili moze i da truli po povrsini? Ovo je skroz bitno. A da li je potrebno dodavati povecane kolicine azota zbog razgradnje tih zelenih biljaka, i koliko? Ili samo potanjirati, i odmah sejati. Pa ako se radi zaoravanje neke biljne mase,a kasnije vrsi setva dobro bi bilo dodavati azotna djubriva jer: imamo mikroorganizme u zemljistu koji ce nam trositi azot za razgranju tih biljnih ostataka,i nasem posejanom usevu nece biti azota pa onda ako unesemo neko azotno djubrivo poput urea nase zasadjene biljke ce vrlo brzo imati dovoljno kolicinu pristupanog azota. A posto se predsetvena priprema radi na 6-8 cm tvrda podloga, mek pokrivac , to znaci da veliki deo rotkve nece biti unet u zemljiste, ili ce biti unet samo delimicno, a moze se i desiti da bude po povrsini njive. Da li za pun efekat djubrenja rotkvicom , mora sva da bude uneta u zemljiste ili moze i da truli po povrsini? Da truli na povrsini je pametno jer ce se u njoj njoj da zive stetni insekti,razne bolesti,msl da bi je trebalo uneti nekom tezom tanjiracom ili bi u ovu pricu bili interesantni gruberi,ima par snimaka na yutube postavicu ako nadjem zemlja se crni posle jednog prohoda. Pojenta svega je da se poboljša kvalitet zemlje nas koji nemamo stajsko đubrivo, i koliko sam do sada skontao mislite da je najbolji metod da se na zimsko oranje baci određena količina semena graška ili neke od rotkvica i onda se pređe setvospremačem da kažemo redukovana setva i tako ostavi da prezimi bez košenja. Da bi se nekih tri nedelje pre setve ta njiva samo potanjirala i pripremila za setvu u proleće. Ako sam dobro razumeo to bi otprilike tako trebalo da bude a meni nije jasno kad bi trebalo da se to seme baci tj. Unapred se zahvaljujem na odgovorima Moje je misljenje da se nece izgubiti efekat ali ako se tanjira jednom ili dva puta imas pripremjeno zemljiste za setvu dok ako ores to puno kosta + moras dve pripreme najmanje da odradis... Naravno gubitak vlage u prolece se ne moze nikako nadoknaditi dok ako ne ores tu mogucnost smanjujes. Naravno dobro bi bilo posle tanjiranja odma vrsiti setvu jer ako se osusi taj gornji sloj i nepadne skoro kisa opet dzaba sve... Ili mozda gresim,ako neko zna nesto pametnije neka pise. Pre svega treba znati osnovne stvari koje se tiču razlaganja organske materije u ili na zemlji. Zahtevi za azotom su mali ili nikakvi ako se biljna masa ostavi na površini. Ako je u pitanju leguminoza šteta od preoravanja ili dubokog tanjiranja je još veća jer se noduli sa azobakterijama izvlače na površinu. Bilo koji način za ubijanje zelene biljke jer praktično samo to je potrebno uraditi da izaberete treba da prodje bar dvadesetak dana pre setve. Najbolji način za sejanje zelenog djubriva treba da bude ujedno i najeftiniji, samo ciklon, ciklon i drljanje ili slično. Biraju se biljke koje imaju jaku energiju klijanja i brzo razvijaju veliku masu. Možda najbolji način je ovo što gore kaže Tellnet, što je postepen prelaz na tehniku koja se prilično razlikuje od klasičnog oranja i zimskog izmrzavanja. Sto se tice setve sa ciklonom on ima par mana. Ako je seme sitnije poprilicno je tesko pogoditi setvenu normu i potrefiti normalnu gustinu na krajevima parcele. Slabije klijavo seme u susnim uslovima gotovo sigurno nece da proklija jer nema dobar kontakt sa zemljom veci deo semena je u suvom ili na povrsini. Moj izbor bi bio gruber na malu dubinu ili tanjiraca + klasicna zitna sejalica ili masina za direktnu setvu koja i nije neko sveto pismo cak i za samogradnju. Ja mislim da svako ko ima veliku tanjiracu bi mogao ovo raditi,i da nebi bio problem naravno treba probati na manjim povrsinama pa ce iskustvo da kaze kako je i sta najbolje. Kad ljudi koriste ove obicne vucene tanjirace V -28, ~1400 kg da predju suvo kukuruzoviste , sta je za nju da isecka taj zeleni grasak pun vlage? A druga polovina stoji onako u velikim džombama. Moje pitanje je: da li mogu sad, kad već nisu niske temperature i nema snega, preko tih džombi da posejem nešto što bi izraslo do proleća i što bih mogao da oborim pre sejanja kukuruza? Raž možda može da se seje i zimi, ili? Ako je kasno za zimsko sejanje, da li onda da usitnim tu zemlju u proleće, pa posejem nešto tipa sočivo ili grašak, pa to okosim i ostavim na zemlji, pa onda sejem kukuruz ili neko povrće sadim tipa paradajz, paprike i to...? Baš bih hteo ovo zeleno đubrenje da primenjujem i da ne orem, ali kako da započnem, to mi je sad problem! HVALA svakom strpljivom, ko nađe vremena da odgovori meni, neukom gradskom momku, sa njivom: eee, kako ne saznadoh za ovo zeleno đubrenje ranije: deluje mi zanimljivo, naročito ako ne mora da se ore i slično, jer nemam tih mašina i alata, pa stalno moram da cimam komšije, a voleo bih ipak da nešto radim na toj njivi kad je već imam, iako sam iz grada. A druga polovina stoji onako u velikim džombama. Moje pitanje je: da li mogu sad, kad već nisu niske temperature i nema snega, preko tih džombi da posejem nešto što bi izraslo do proleća i što bih mogao da oborim pre sejanja kukuruza? Raž možda može da se seje i zimi, ili? Ako je kasno za zimsko sejanje, da li onda da usitnim tu zemlju u proleće, pa posejem nešto tipa sočivo ili grašak, pa to okosim i ostavim na zemlji, pa onda sejem kukuruz ili neko povrće sadim tipa paradajz, paprike i to...? Baš bih hteo ovo zeleno đubrenje da primenjujem i da ne orem, ali kako da započnem, to mi je sad problem! HVALA svakom strpljivom, ko nađe vremena da odgovori meni, neukom gradskom momku, sa njivom: Gradsko momče, dovedi prirodu na svoju njivu, pa neka ona radi umesto što dosađuješ komšijama. Da sam na tvom mestu posadio bih krompir, luk, pasulj, boraniju, bob. Eto bob je dobra ideja može poslužiti i za đubrenje. Mislim da bi ti bio uzaludan trud da februara šta seješ da bi do setve kukuruza kosio, ali nemam to iskustvo tako da nisam 100% Sejao sam tritikal krajem oktobra sada je lepo zelen oko 10 cm visok, taj će isto marta u kompost. Kada je bolje posejeti : u avgustu posle psenice ili negde u novembru posle kukuruza? Ova opcija meni zvuci laksa za odraditi! A posle kukuruza ili suncokreta nisam siguran jer bi se to po meni dva puta oralo? Cudno mi je da jako malo ljudi ovo radi, bar na forumu su slaba iskustva osim ovih iz udzbenika?!! Evo i da stanem u red za neki konkretan odgovor na gore postavljena pitanja. Mene konkretno interesuje jel' treba da skidam prolecni jecam sa njive koja dugo nije obradjivana i ima dosta trave, probila cak i kroz jecam. Mislio sam da je obradim i bacim nesto od semena sa jakom energijom klijanja i tako bih mozda suzbio travu a u jesen ili prolece zaorao i nadjubrio. Svi mi okolo naravno savetuju total ali ja bih to zaobisao. Lupina dolazi u obzir za peskovita i beskrečna zemljišta, na kojima daje veliku količinu zelene mase — od 40. Seje se u čistoj kulturi u martu, a zaorava se kada je većina biljaka u cvetu, odnosno početkom juna. Stočni grašak je odlična pokrovna biljka: daje 35. Pošto poleže po zemlji mora da se seje u smeši s ovsem ili raži 140 kg graška i 60 kg ovsa ili raži po hektaru. Zaorava se kada je oko 50% biljaka u cvetu. Obična grahorica vrlo dobro podnosi sve tipove zemljišta, ali je osetljiva na hladnoću — izmrzava na — 8 0C, zbog čega je treba sejati samo u julu ili avgustu, a zaoravati je kasno u jesen. I ona se zbog poleganja mora sejati u smeši s ovsem ili raži 120 kg grahorice i 60 kg ovsa ili raži po hektaru. Maljava grahorica pogodna je za srednje teška i peskovita zemljišta. Odlično podnosi zimske hladnoće, može se sejati ne samo u julu i avgustu, već i u septembru i oktobru. Seje se u istoj količini i smeši kao i obična grahorica. Slačica daje od 30. Zaorava se sredinom oktobra ili ako je u oktobru posejana, početkom aprila. Heljda je veoma dobra pokrovna kultura, jer se brzo razlaže i ima sposobnost da iz dubljih slojeva zemljišta izvlači kalijum i fosfor, koji su neophodni za voćke. Zbog osetljivosti prema mrazu seje se u martu ili još bolje sredinom leta. Dobra je i medonosna biljka. Izvor: PSSS Kraljevo doo Autor: - Mirjana Ostojić, dipl. Malo da probudimo temu jer spavao je zimski san a uskoro pocinje sezona zelenog dubrenja. Semena se mogu naci u Subotici na pticijoj pijaci svake nedelje ,pijaca se nalazi blizu AMSS-a. Tu sam vidao heljdu , slacicu , grasak i grahoricu za cenu nepitajte neznam , uglavnom tu se moze naci moglo jer nisam bio tamo vec neko vreme , ali obicno ima semena jer golubari koriste u izhrani i iz okoline ljudi donesu na pijacu da prodavaju , i ja sam tu prodavao proso ponio dva -tri dzaka pa su mi na adresu dolazili po vece kolicine. Nadam se da sam uspeo nekima da pomognem. Hocu da zasejem manji deo njive, a sledece godine celu i iskoristim za djubrenje. Hocu da zasejem manji deo njive, a sledece godine celu i iskoristim za djubrenje. Treba mi seme a sledece godine za zelenisno djubrenje. Treba mi seme a sledece godine za zelenisno djubrenje. Da li se zatanjiravanje divljeg sirka smatra zelenišnim đubrenjem, tj da li on prilikom rasta iz zemlje izvuče više korisnih materija nego što vrati kad ga zatanjiramo? Pitam jer na njivi nikako da se izborim sa ovim čudom, ako se ne pojavim više od 2 nedelje, a nekad se desi jer ne mogu, sačeka me šuma do preko pojasa, zatanjiram ja u dva smera, ali oko samih sadnica je velika muka jer raste u grupama pa ne možeš ni da okopaš lepo... Mislim da se nemora ni zaorati zelena biljka nego može da se ostavi da izmrzne ili može prije oranja da se spali herbicidom a efekat azota da ostane isti. Trebalo bi koristiti mješavinu biljaka sa različitim ulogama : čuvanje i proizvodnja azota , rahljenje zemlje i razbijanje plužnog djona , sprečavanje erozije , izvlačenje viška ili čuvanje u slučaju manjka vlage itd. Slačica ima dejstvo na patogene koji se nalaze u zemljištu a napadaju povrće koje se seje naredne godine. Govorim o mrkvi, grašku, pasulju i boraniji. Od ratarskih useva dobar je efekat na smanjenje pojave Verticilijuma u krompiru. Za zemljište je značajna samo za pokrivanje terena između dva useva. Ako je u pitanju konzervacijski sistem obrade ona se usitni i unese delimično u zemljište. Može i da izmrzne i u nju da se u proleće obavi setva bez obrade. Ukoliko je zaorete u jesen, a ništa te jeseni ne posejet onda nema efekta. Mnogo bolje nego na ostalom delu. Dešavalo se , a to je zavisilo i od padavina , da je kukuruz na tom delu bio bolji čak i za 30 % nego tamo gde nije ostao postrni. Mene je fasciniralo to što i posle dosta godina tačno se ocrtavalo mesto gde je zaoran. Ja planiram sledeće godine da to radim sa slačicom , jer ako se seje kao zelenišno đubrivo u avgustu krajem onda može i posle suncokreta ranog to da ide , bar se nadam. Napravio sam neki kompost osrednjeg kvaliteta ovčiji 4 džaka, golubiji 1 džak plus travke granje organski otpad i prekjuče bacio po 3 pune lopate na dvogodišnje a 1 punu lopatu oko jednogodišnjih trešanja. Nisam stigao odmah sve da okopam, planiram sutra ili preksutra, pa me zanima koliko će azota i čega još do tada ishlapiti jer planiram da pojačam malo sa Fertor đubrivom za svaki slučaj? Zanima me i koliko je količina od 3 odnosno 2 lopate korisna? Bolja nego išta jeste, ali koliko je neki optimum? Znam da zavisi od sastava komposta, ali onako ofrlje računajući ono što sam izneo? Mislim da kod dobrog komposta nema isparavanja, veća je šteta od isušivanja za šta sada nema šanse. Do proleća će sve to biti u zemlji kao i da si ga ufrezao, uneće ga gliste, insekti, kiša i gravitcija:- Količinu osnovnih hranivih elemenata u kompostu ne možeš da znaš jer skoro niko ne radi analize biološki vezanih elemenata koji mogu da budu i 50% od ukupne količine. Takodje ne možeš da znaš ni količinu i efekat huminskih kiselina. Sve se svodi na posmatranje i eksperimentisanje. Malo si off ovo je za kompost temu. Za dukej-a:Od slačice su svakako bolje, a i preporučuju se leguminoze i to: grahorica, grašak stočni, mešavine jednogodišnjih leguminoza. Inače semena za takve stvari imaju visoku cenu po hektaru. Pregledaj na INternetu Cover crops članke naročito izdvojene delove po biljnim vrstama, evo i link fowww. Malo kasnim,ali ću ipak reći - slačica ili gorušica,kako je mi zovemo, ima svoje prednosti - ona osim što kao i svaka biljka iza sebe nakon zaoravanja i razgradnje ostavlja iz zemlje već izvučena i slijedečoj kulturi u konzumnom obliku prerađena hranjiva,ima i antiinsekticidno i fungicidno djelovanje. Smanjuje populaciju štetnika i patogena u tlu. Mislim da ima i sposobnost vezivanja dušika iz zraka i pohranjivanje na kvržicama korijena,ali to nisam sto posto sigurna,mada mi ta informacija pliva negdje u dubini sjećanja - može se lako provjeriti kome treba. Zato ju je potrebno fino usitniti,sasjeckati i zaorati tako da korijen ne viri iz zemlje. Stavljeno je u posudicu u kojoj je dolje nametano par ubrusa, voda i po 20 sjemenki. Zar svrha zelenog djubrenja nije zaoravanje zelene biljne mase? Ja sam mislio da posle zetve posejem slacicu na jednom delu njive da vidim oce biti neke razlike. Kazu da razbija pluzni djon i da dovlaci elemente iz teze pristupacnih delova u oranicni sloj >A;0B> A0 LG-H815 C7 ?><>[ "0?0B>:0.... Ovo je ohrabrujuca informacija,jes' da je to jos u pionirskoj fazi ali cemo vrlo uskoro zakonski biti usmereni ka ovoj meri..... Priključio sam se forumu isprovociran ovom temom i tokom razgovora jer je dato gomilu pitanja a znatno manje odgovora. Jeste to verovatno i prirodno, međutim dozvolite mi da vas zamolim da pokušamo da pretresemo temu, to jest iskustva na ovom polju. Čini mi se da je većina ovde sa nekom slučajnošću ulazila u postupak ovakvog đubrenja te da nemamo još navedena jasna iskustva- rezultate.
SAVRSENO - ULJANA REPICA - ZETVA SA 5 KOMBAJNA - NOVA TEHNOLOGIJA ! Vidim da ljudi citaju ali niko da se javi ,pa da napisem o cemu je tu rec. Za pravo zelenišno đubrenje su vam potrebne lupine, grahorice i uglavnom leguminoze i to ozime preporučeno. Na teškim tlima siderate unosimo u jesen, a na lakim u proljeće. U mediteranskoj klimi povoljnija je jesenska sjetva zbog veće količine vlage u tlu mješavine npr. Pregledaj na INternetu Cover crops članke naročito izdvojene delove po biljnim vrstama, evo i link fowww. A posle kukuruza ili suncokreta nisam siguran jer bi se to po meni dva puta oralo? Seje se u istoj količini i smeši kao i obična grahorica. Treba mi seme a sledece godine za zelenisno djubrenje. IVANM je do sada mogao da pokuša da nešto uradi. Ukoliko su biljke zelene one nece upijati i trositi vodu iz zemljisnih rezervi a koliko se secam ova tema se zove Zelenisno djubrenje. Xsale Najbolje je plitko zamesati sa zemljistem , do 10 cm. Nadalje ove kulture štite tlo od erozije i zakorovljavanja.
