|
"Što ću danas pojesti? Ne, ona nije bila tamo kad sam je videl da je otišla vamo... Jooj, mama će me ubit, dve šamarčine i sekira u glavu! A da pratim na ploču?! Ne, naravno da nebum. Katastrofa, sutra ispravljam... nešto... pa kaj ispravljam?", i onda me gadura prekine!
-Molim te da pratiš na ploču a ne gledaš kroz prozor, jer neznam što ćeš vani pametnoga vidjeti!- , bedača jedna, normalno da sam nezainteresiran kad sam na matematici. Ženska postavlja zadatak na ploču a od nas se traži da: "Odredite težinu jabuke koja je pala sa stabla i nekim čudom završila na krovu pa odredite veličinu krova kojega je podignuo tornado izvanzemaljskom letjelicom i na kraju se vratite u svoju guzicu i istražite koliko govana možete posrati nakon ovog matematičkog problema sve nakon što shvatite koliko ste glupi." Pa reko dobro onda, hajde da i to rješimo.... riješimo.. kako god. Pišem i pišem brišem i brišem, vadim kalkulator i utipkavam računicu jedan plus jedan samo da budem siguran da će to biti dva, ali naravno, moj se dragi kalkulator ozbiljno potrudio zajebat situaciju i izbaciti mi poruku "Math error". -Pa jeboti error mater!-, Naravno da sam to rekao na glas i da je u tom trenutku cjeli razred bio tiho, a profesorica? Pogledala me kao da sam joj tri puta oteo nevinost. -Mladiću, kakvo li je to izražavanje?-, a jelda, sad kao kakvo je to izražavanje, a dok si bila pijana na izletu u Sarajevo zbilja si bila sveta u jeziku. -Ispričavam se profesorice...izletjelo mi je.-
-Hmm, dobro onda, sad ćeš ti meni izletjeti na ploču i riješiti ovaj zadatak-, ček kaj? Halo pa kud si pošla, pusti neznalicu na miru, vidiš da ti se javlja ova "NAJBOLJA SAM", idi nju "izleti" pred ploču.... mahh, uzalud. I tako ajde krenem pred ploču, a ovaj moj TPO se naravno počeo smijati ko retardirana krava. Taj lik ima tolike sreće u životu a tako je glup da me boli glava kad ga gledam. Pa kakva je to pravda onda? Nema pravde... ne ne.
-Odma počni rješavati što sada gledaš u to... pa zar neznaš zadatak?-, A kad si to skužila molim te lijepo?! Na kraju si ga je ona riješila i ja sam otišao na mjesto... ajde nije bilo tako strašno.
-Hihihihi prozvala te huhuhuh-, kaže TPO.
-Ma odjebi...-, ponovno sam otišao u svoje misli i gledao kroz prozor. Gledao sam u nebo, ali kao da nisam gledao nebo nego svoje misli.. i to me jebe, ja sam osoba koja previše razmišlja. Možda je to loše a možda i ni...
-E pa daj pogle ovo-, pa šta koji kurac opet!!!
-Uspio sam nacrtati pravac!-, veselo usklikne TPO a ja se u mislima pucam u čelo.
-No pa dobro svaka budala ga zna nacrtati-, mislim da se TPO malo uvrijedio.
-Heej, pa nisam ja budala-, hmm ima pravo...
-Nisi budala... ti si debil.-, ahh obožavam svoje "comebacks".
-Ma joj srećo uvijek me nasmiješ-, ma znaš šta jebo tebe srećo i nesrećo... aj šuti bar malo za promjenu, sve kaj veliš je pileći drek.
Još uvijek ga pljujem, a prijatelj mi je... smatram se time veoma dvoličnim a to ne želim biti, ali mislim da nije problem u meni, mislim da je tu druga osoba veoma dvolična, osoba koja mi je morala reći što se to njemu zbilo jučer... Oznake: kritika
|
