Za svetoga Nikolu ...
09.12.2008.Neki dan smo otišli do jednog trgovačkog centra , u potrazi za kalupima .Marija se zainteresirala za izradu gipsanih likova i njihovo bojanje. I Ivan se susreo sa sv.Nikolom , al je od krampusa kojega tata nije uhvatio na fotki ,a nalazi se tik do Nikole , tija kidnit na lijevo .
I uspio ga Nikola dovuć k sebi ,a tata ih je slikao.
Za Nikolu smo na svaku čarapu stavili njihove slike - tako da znaju čija je čija . Marija je jedva zaspala oko 2 sata od uzbuđenja ... čeka ona Nikolu ,,a ja rekoh - spavaj Marija , neće Nikola doć dok god ti ne zaspeš ...
Ujutro je Ivan razvuka usta od uha do uha kad je vidija da je vreća koja je sinoć bila prazna - puna nekakvih malih slatkih sitnica koje on voli.
Marija je reagirala tipa - hehehehe znala sam ...
A i Ante je pripremio svoju čarapu , iako zna tko je napuni ... 
Pozvani smo uložiti napor
kako bismo poravnali putove,
porušili razne ograde i zasune.
Treba rušiti bregove oholosti,
sebičnosti, tvrdoće, okrutnosti,
prezira, omalovažavanja...
i ispunjati doline malodušja, ravnodušnosti,
nebrige za druge, nezahvalnosti, nepoštivanja, nepravednosti.
Naša je šansa u povratku k Bogu.
U obraćenju.
Govorili su nam da je taj naš Bog konkurent,
onaj koji nas otuđuje
od nas samih.
A zapravo, on je jedina
istinska sloboda.
O njoj je govorio Ivan,
nastavio govoriti Isus,
a živjeli su je toliki sveci.
Na nama je izreći to današnjem svijetu
proročkim glasom,
a još više svojim životom. .
Josip Koprek
Pozdrav svima !
komentiraj (7) * ispiši * #
