Tinns

01.03.2006., srijeda

Nekada ti je potrebno četvrt stoljeća da shvatiš neke stvari!!!

Tek sam nedavno povezala sve što se može povezati!
Igor je neki dan komentirao kako je Vanja kupio auto da bi se mogao vozikati sa mnom okolo dok je on bio u vojsci...ne bi li me vratio…
I sjetila sam se večeri kad smo se Igor i ja svađali…ma ne baš svađali… ali sjećam se osjećaja koji je tada ostao… onog kad hoćeš sve pobacati iz sobe!...
A ništa mi nije bilo jasno… nisam znala čemu rasprava!...Igor mi ništa nije rekao konkretno!
Dakle… Igor je bio u vojsci… Vanja je kupio auto i zaista smo se vozikali okolo…Dino, Sara, Vanja, ja, Doris, Goran, Damir…

I neki dan sam rekla Igoru… pa sad sam sve shvatila… Tebi je Damir rekao da se ja vozim okolo sa Vanjom…jer da… u njegovom autu smo bili uvijek Dino, Sara i ja… a Damir je vozio ostale!
I…Igor je završio u bolnici… dobio je napad sličan epilepsiji… poslije je sve bilo u redu…ali dosta dugo je bio u bolnici na ispitivanjima…

I sad mi je jasno zašto mi je Igorova sestra rekla da je Igor pod velikim pritiskom zbog Vanje i mene… jer on mene jako voli… ništa mi nije bilo jasno, jer i ja sam do ušiju bila zaljubljena u njega… ja sam ostavila Vanju zbog Igora!

I…nisam ja ni pomišljala na bilo šta sa Vanjom… ali zaista je tako izgledalo…a, on nije rekao ništa konkretno…

A, tako je lijepo kad imaš jedan dnevnik… u njemu sve piše… i onda nakon četvrt stoljeća povežeš stvari… ali da mi je Igor odmah rekao što ga muči… pa…zapravo i ne znam što bih mislila tada…da li bih ga shvatila… da li bi on mene opteretio tim stvarima… jer… nije mu ni preostalo ništa drugo nego da mi vjeruje!

I… sad ću vam napisati izvatke iz tog vremena!...

Ponedjeljak, 22. 11. 82.

Jutros sam se probudila s nekim tupim osjećajem. Osjećala sam u sebi neku nervozu.
Igore, ne mogu podnijeti svađu. Glupo je, kopka me... po želucu mi se prevrće ona prepirka...
Da, baš tako je osjećam! Niti u glavi, ni u srcu, nego u želucu. I nije razlog tome, povod za prepirku, nego je razlog svađa kao pojava... kao način reagiranja.
Tolerancija... Igore, znaš li ti što je tolerancija? Poštivanje tuđeg mišljenja?
Svoje mišljenje ti mogu dokazivati ne negirajući kategorički tvoju tvrdnju, nego pokušavajući prvenstveno sebi objasniti zašto ti tako misliš.
Igore... ja te molim, da imaš za mene dovoljnu dozu tolerancije, pa čak i ako nekada misliš da nešto nisam napravila kako treba...
I ako sam razbila čašu... i ako sam razbila auto... i ako mi je pregorio ručak... i ako sam rekla neku glupost... ja uvijek mogu razmisliti o svemu... ako mi se lijepo kaže.
Ali, ako se bilo što čovjeku kaže predbacujući, to automatski izaziva želju za otporom... a kod mene još i okretanje u želucu.
Vidiš Igore... prihvaćanje nasuprot otporu.
Da... tolerancija je strahovito važna stvar u odnosu među ljudima. I uvijek postoji način da kažeš točno ono što misliš, ali da pri tom ne povrijediš onu drugu osobu.
Znaš, uvijek je važno ne baciti iskru... jer kad se javi iskra, onda sve lako plane!

Igore!
Da li znaš da te volim?
Dugo nisam znala to!
Sada želim da ti priznam...
I molim te da mi vjeruješ to.

Da te volim ko što ljudi
mogu voljet jedan cvijet.
Da te želim kao oni, što htjeli bi
da njihov cijeli je svijet!

Igore, mogu razumjeti tvoju reakciju. Tvoj način razmišljanja bio je »Toliko smo već zajedno, a ne poznaješ me.»
Ali nije tako, poznajem te, mislim da te poznajem. Stvar je jednostavno u jednom krivo ili dvosmisleno upotrijebljenom pojmu i još možda u nekom «gluhom telefonu».
A možeš li ti razumjeti mene? Možda će sve ovo pomoći da se još bolje razumijemo. Mislim da je bit svega koliko želimo i koliko smo u stanju da se prilagodimo jedno drugome.
Znaš šta, dobro je na ovaj način promatrati svaku stvar. Kao iz nekog trećeg ugla. Puno se doznaje o sebi i o drugima. Sigurna sam da ti voliš razmišljati na ovaj način, ali čini mi se da ne želiš uvijek sva razmišljanja podijeliti sa mnom. Ako ti meni čak i kažeš, da sve prihvaćaš sa određenom rezervom... onda se meni logički nameće misao da mi nećeš reći sve što misliš. To znači da osjećaš određeno nepovjerenje prema meni, a to nikako ne mogu prihvatiti.

Igore, ja ne prihvaćam selekciju – ovo da, ovo ne! Jednostavno zato jer to onda nije ono pravo. Ja moram imati povjerenja i sigurnosti da ti mogu reći sve, da ćeš naći dovoljno razumijevanja za sve što ti kažem. Ja, u jednu ruku, znam tvoj način razmišljanja.
Ti misliš ovako o nekoj konkretnoj situaciji: «Činjenice znamo i jedan i drugi, ja razmišljam logički o toj situaciji. I ti razmišljaš logički, a logika je samo jedna, prema tome mi smo sigurno došli do istih zaključaka... pa zašto da ti ja onda govorim nešto što i ti znaš. «

Kad bi se ja toga držala ja ti ne bih trebala pisati ništa od ovoga što sam ti do sada napisala, ali svaki čovjek ima svojih osobnih nijansi u razmišljanju i ne misle svi uvijek na isti način. Igore, ovo sve ima svrhu uspoređivanja mišljenja. Znaš, ponekad se upitam zašto ovo sve pišem, pa i ti sam vjerojatno dolaziš do istih zaključaka, a sa druge strane postoji odgovor. Možda, ili vjerojatno nisi razmišljao baš o tim stvarima, i onda ovo služi kao poticaj na razmišljanje, jer prva faza povezanosti je razmjena činjenica, ali razmjena mišljenja je još nešto daleko više.

HRAM LJUBAVI

Mislim, često mislim na tebe
Glavom, glavom zidam zid
Kom niko, niko neće nauditi

Ja sam hram, našoj ljubavi hram

Pjevam, često pjevam o tebi
Pjesmom pričam život svoj
I niko, niko mi neće nauditi

Ja sam hram, našoj ljubavi hram

A tebe, tebe nema
I sve je u rukama mojim
Ja se pjesmom bunim
Ja se ljubavlju borim
Ničeg se ne bojim, ničeg se ne bojim

Mislim, često mislim na tebe
U duši sadim maline
Njima niko, niko neće nauditi

Ja sam hram, našoj ljubavi hram

Sada bi mi strahovito puno značilo da dobijem tvoje pismo.
Mili... sada te trebam. Sada! Znaš li kako se osjećam? Tako da bih pobacala sve oko sebe! Igore, puno te volim... i osjećam se nekako izgubljeno u ovom trenutku.







23. 11. 1982. god.
Draga Marina!
Nemam puno vremena za pisanje i razmišljanje, ali okolnosti su takve da ti se moram javiti. Ne znam što ti sve može upasti u onu tvoju ludu glavicu, zato:

1.Miki, puno te volim!
2.Ono veće se nismo svađali!
3.Ono smo veće pričali!
4.O onoj večeri, nema potreba da išta pišem, jel' tako?
5.Ako te išta zanima o onoj priči i mom ponašanju te večeri pogledaj 1. točku

Miki, nemoj se ljutiti. Znaš i sama kako si tvrdoglava... i da mi se ništa ne može dokazati. (ha). Idealan smo par. Vjeruj mi, moj jedini ratni zadatak i zadatak pred Bogom je da sačuvam tvoju dominaciju nad mojom dušom i tijelom. Znam da ću zbog tog moga ega počivati u paklu, ali baš me briga. Hvala prirodi na tvom postojanju i neću te dijeliti ni sa kim. Borit ću se za tebe protiv cijelog čovječanstva ne žaleći žrtve... pa makar u toj borbi i život dao. Da. I zato dok god ti budeš ti, ja ću biti tvoj, jer ja sam, Miki uvijek ja. (ha, ha)
Eto, prošao me je napad. Što da ti sad pišem?

Da. Spomenuo sam Boga, a pošto ti... kako čuješ, tako misliš... moram ti objasniti. I sama znaš da jedino poštujem ljubav. Biti voljen i voljeti najsvetije su mi stvari na svijetu.
Zatim spomenuo sam – život dao - ! Ako je meni cilj da si moja, tj, još veći... da sam tvoj, što ću ti onda onakav bez života. Jel tako? Al nek stoji onako, ljepše zvuči.

Marina! Iako sam moralno i društveno politički odgovoran, malo vam zavidim. Nije to toliko strašno. Drago mi je što idete na izlet i želim vam da se što ljepše provedete. Uživaj Miki, za inat najviše od svih njih. Budi sretna, jer tada sam i ja najsretniji. Pozdravi sve i možete mi napisati neko zajedničko pismo. To važi i za Adrianu i Borisa. Njih nisam dugo vidio pa bih htio makar čuti, tj. pročitati što misle i kako žive.

Miki, nekako mi se čini da nisam baš onakav kakav bi htio da sam. Vidiš, draga teta... tvoja mama, više mi ne izgleda onakva kakva sam ja htio da ne bude. (nije lako...dok čitaš ne tumbaj riječi). Znači da mi tvoja mama liči na svaku tetu mamu koja ima tebe. Mogu joj zavidjeti sve mame, jer samo ona ima tebe. Ali zato samo moja mama ima sina mene.
P.S. Blago mojoj mami.

Miki! Jedina utjeha mi je to što mislim da me voliš. (To je nova rubrika «tuposti»)

Miki, jučer sam za marendu mijenjao, tj. dao moj sok i kekse za njegove kekse. Umrli su od smijeha. Inače, jučer smo bili na gađanju. Gađali smo nešto jako malo, ili je bilo jako daleko, ne znam što je... ali su rekli da sam ga i pogodio. Još me rame i noge bole.

Civili, tj. Galužani, sretan vam praznik i lijepo se provedite. Marina! Izgleda da sam teže bolestan jer nekako prema svima osjećam ljubav.
Miki, I KUGLO ZEMALJSKA, voli vas sve Igor!

P. S. Ne budi ljubomorna, brzo ću ozdraviti, a onda ćemo opet biti samo ti i ja.


- 21:08 - Komentari (12) - Isprintaj - #
vidis kako se neke stvari slegnu kada nisu vise aktualne...a ja bi htjela da meni netko napise tako lijepo pismo kao sto si ga ti dobila...a jos nesto...vidis li kako muskarci ne zaboravljaju, samo sute, ma sve bi ih tukla, ali ipak, samo je velika ljubav sacuvala da to ne pukne, onda kad je bilo u opasnosti...blago tebi :-) (mala_chi 01.03.2006. 21:52)

joj TAK JE LJEPO KAD NEKOGA VOLOS I POGOTOVO AK VAM JE TALJUBAV UZVRACENA...JA OBICNO SVOJE DNEVNIKE VOLIM SPALITI KAD IH ISPISEM, ALI SAD CU IH MOZDA SACUVATI, PA JEDNOGA DANA, MI MOZDA POSLUZE ZA OVAKAO NESTO..AJDE PUSA UZIVAJ (LONELY 01.03.2006. 22:29)

...dnevnik prije bloga...fantastično...dubinsko iščitavanje slijedi...najljepši pozdrav... (vrtlar_i_književnik 01.03.2006. 23:13)

Joj, joj, slabosti, ime ti je muškarac. Da išta vrijede, priroda bi im podarila mogućnost da rađaju djecu. Evolucijski gledano, ionako će izumrijeti kao suvišan alter ego cijele vrste. (lijecenikatolik 02.03.2006. 01:53)

82. godine? proslo je 14 godina od tada?? uh...ove zapise nisam od prve skuzila, koji kome pripada i tko je zapravo tko. al budem, valjda...;)) (louisa_chocolate 02.03.2006. 13:41)

aha...jasnije. ;* (louisa_chocolate 02.03.2006. 13:43)

Prošlo je dvadeset četiri godine od tada...! ...Pozdrav! (tinns 02.03.2006. 15:21)

24 godine... majko mila... ... ... ... (moix 02.03.2006. 15:53)

JJao ništ ne kužim... :) (:::josipa::: 02.03.2006. 18:16)

24 godine. :))) ja tada nisam niti bila u planu... i ljubav je predivan osjećaj! nadam se da ću je uskoro osjetiti. pozdrav! (aibreann 03.03.2006. 01:22)

...dugacko...ali mislim da sam uglavno shvatila...poosa velika...uzivaj... ;) (white_witch 03.03.2006. 22:52)

četvrrt stoljeća. ajme. (maja 04.03.2006. 20:08)