Charlie is good tonight

petak, 19.03.2010.

...sve sam vazdušastiji...

Sta je važno...ako se želi živeti u realnosti...potrebno je odrediti tačke apsolutne realnosti. Ili stubove koji drže građevinu tvoga života…zaljubljen sam u tebe…da…to je ono što me drži da ne odlutam…tvoje male ruke…upasana majica…dođi, mom mačoru je loše…nisi rekla…leonard cohen iz 88…problem je što apsolutna kategorija mora biti trajna…a, privid nije trajan…stubovi od snova…i onda…pomislim, ti ličiš na nekoga koga sam poznavao…na 10 upletenih prstiju, sa mojih 10 prstiju…na pismeniji deo budalaste jarebice…zeleno je dobro za tvoje oči…suzana je umrla…nisam bio na sahrani…nije ni trebalo…jer, nikada ne može umreti neko koga sam zvao sa mojih lutanja po banatskim noćima…reno 4 iz 88….neko ko me je hteo pozvati da mi čuje glas, a nije…neko ko me je voleo i nije me voleo…neko ko je voleo nekoga drugog, a ja to nisam verovao…i bio sam u pravu…da, to je tačka apsolutne realnosti koja me drži…pravilo: tačke apsolutne realnosti ne moraju biti materijalne i vezane za današnje vreme…

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.