Charlie is good tonight

nedjelja, 21.02.2010.

Kada nekoga čekam, a on ne dođe...

ponekad sama bas neraspoložen zbog postupaka nekih ljudi...neraspoložen sam kada neko ne razume ono što pišem....što slušam....što čitam....ipak, mogu biti nerapoložen samo ako je zima...proleće sve briše...nedelja, budim se oko 8...lagano spremam, mirišem dve paste za zube...više mi danas odgovara ona sa više mentola...sapun....nemam dileme...felce azzurra...jedna čarapa mi je ostala u nogavicama farmerica od sinoć, a druga je na sredini sobe...lagano se oblačim....košulju....belu....pa, farmerice...patike...otvaram vrata i izlazim...nedeljom uvek pijem kafu u nekom jeftinom kafiću-kafani na sredini između moje kuće i pijace, na bulevaru...volim da slušam šta ljudi pričaju za drugim stolovima....nekada glupe, a nekada sasvim zanimljive priče...za drugim stolom čovek i žena....ona zgodna i mlada...njene pažljivo izabrane krpice ne odgovaraju ambijentu...a, on...na granici sredovečnosti i starosti...nekako opušten, kao da ne primećuje vreme koje prolazi...on, ćuti...a, ona uzbuđena...unosi muse u lice...svi vi što živite ovako...da li ste srećni...i deca te vole samo kada im treba para...sam si...da li znaš da si sam?...gledam ispod oka u njegovo lice, sedi nasuprot meni...nekako se blago nasmeja...slažem rečenice, znaš da nisam sam...ona spusti pogled...poražena je...hm....njoj je stalo i njemu je stalo, ali nikada neće živeti zajedno....definitivno

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.