Charlie is good tonight

utorak, 12.02.2008.

2.

Hladno jutro, sunce samo formalno sija…Počela je jesen….Rastužuje me jesen koja mi uvek liči na kraj priče…Setim se nekih stvari milion puta i nikako da ih zabeležim….uvek mislim da sliku neću moći dovoljno verno da opišem…
U mojoj ulici bilo nas je 6 dečaka, nas četvorica starijih godinu (u to vreme to mnogo znači)…Bili smo tako divlji, niko nam ništa nije mogao:)
Od nas šestorica samo nas je četvoro živih i život nam svašta može…sada…više se ni ne viđamo…svako na svojoj strani, u nekom uglu ćuti, ili mrmlja nešto sebi u bradu…
Vrlo često kada krunim ovakve dane i kada sam depresivan i kada žalim za prošlim letom setim se jedne slike od pre mnogo godina…Moj drugar leži na krevetu na razvlačenje u dvorištu, jednog istog ovakog dana i kaže: Ej, kako je ovo lačo…
U to vreme već nije imao nikakvih šansi, heroin nema milosti…te zime je nestao…neki su pričali da je skočio sa Kaćkog mosta, a neki da su ga bacili dileri zbog dugova…
Samo ja znam da je otišao negde gde je mnogo bolje i da se sada smeši…nikada nisu našli čak ni njegovo telo…

<	veljača, 2008					>
P	U	S	Č	P	S	N
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

Komentari da/ne?