Charlie is good tonight

subota, 07.04.2007.

"Neko bude ružokradica, neki budu vetrove kćeri"

Neću da budem ni jedno ni drugo, ni jedna ni druga, ni jedan ni drugi, ni jedna ni drugi, ni jedan ni druga! A opet, da sam vetrova kći, otvarala bih grudi ružokradicama, opasne su vetrove kćeri. Hoću da budem ruža, baš ruža, pa da me neki od onih ružokradica, neki od onih bez srca-sa srcem u srce svoje...
Ružokradice kradu ruže, otuda im i ime, je l'? Jesteeee.
Vetrove kćeri, i one su obeležene dinamizmom.
Ruže, jesu li kradene kao kod Vaska Pope ili čekaju kao kod Libera Markonija. Dinamične definitli nisu. Jedino ako dinamično ne čekaju, što bi prividno bio paradoks. Jedino ako žudno ne čekaju, što bi za čekalice bilo logično, ma kom valeru da pripadaju. Pa tako, da li je njihov dinamizam u njihovoj žudnoj i željnoj pasivnosti? U tome što bi da se, čak i ako se igraju, igraju ozbiljno. Ima li kod ruža puj pike ne važi?
I šta urade vetrove kćeri kada u srcu ružokradice pronađu skrivenu ružu? Ko koga zbuni? Da li ruže iznenada, neočekivano, jer, ko bi očekivao dinamizam od dinamične pasivnosti, da li one kažu "bu", pa vetrove kćeri pobegnu? Ili vetrove kćeri nadvladaju, pa ruže usahnu? A ružokradice, čuvaju li oni svoje ruže?
I možda ovo nema nikakve veze ni sa čim, ali ja nekako ne volim da se igram. Ne tako. I volim da se igram. Ali onako kako treba. Da se igram ozbiljno.
A kako u stvari treba?

:o)

<	travanj, 2007					>
P	U	S	Č	P	S	N
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

Komentari da/ne?