tinachville

Oda promjenama

Jeste ikad čitali blog od prvog posta pa do kraja? Ja sam si sad uzela malo vremena i išla sam pogledati jel se kaj u meni-na meni-oko mene promijenilo od tad. I da vam velim, je,jako.
Kao prvo, nisam više ona mala posranka koja živi za nečiji pogled i osim toga ne kuži nikaj više..pa ni mogućnost..ne znam...spuštanja meteora na glavu ...postala sam SVOJA. Znam da to zapravo jako klišeizirano zvuči, ali zaboli me više jel nekog smeta nekaj kaj radim zbog sebe, jer volim i jer mi baš u tom trenutku tak paše. Hodam svojim životom uzdignutog nosa, gospodarim svojim stavovima, osjećajima, vremenom i prostorom. O da, i ne jednom sam zbog toga popila komentar da sam egoistična, bahata, napuhana. I to od osoba koje znam, i od osoba koje mi vjerojatno nisu ni ime čule.
I znate kaj, svi oni me mogu poljubiti u debelu celulitnu guzicu!
E da, i još sam nekaj naučila u tih godinu dana. Nevjerojatno je kako ljudi mogu biti...tražim riječ..mali. Uskogrudni, zatucani, primitivni.
Svi su suuuuuuper, open minded..al se ti usudi maknuti pogled i nadati se da sutra nećeš privlačiti magnete nožem u leđima. I ono kaj me najviše živcira... ti svi ljudi, ali bez iznimke-svi!- rade stvari koje ,kad bi primijetili kod nekog drugog, bi bile škandalozne i grozne i Bože-sačuvaj...svi bi postlai religiozni. Nije bio budala onaj koji je rekao- prvo pokupi svoja govna pa traži tuđa.
Hm. I primijetila sam da sam postala, kak bi rekla, ljuća. Ne toleriram više ljudsku glupost. (Iako, sama ponekad obilujem istom, ali my call je odavno da sebe volim najviše, tako da..šteeeeta) Gazim ako treba pred sobom.
Nisam sigurna jel to normalno za jednu ženu, koja doduše sazrijeva u muškom svijetu...
Zapravo ne znam koja je svrha ovog posta, osim da eventualno izbacim nekaj na papir tj. na monitor i da se potužim da uskoro navršavam 21. Trenutno ne znam jel pred menom cijeli svijet ili ostaje ubrzano iza mene. Evo, godina prošla, a ja nisam ni trepnula.
E da, u izradi je lista želja poklona..pa stay tuned