petak, 16.06.2006.
THE GOOD, THE BAD AND THE UGLY
Jel vam se ikada dogodilo da ste izdali neko svoje najveće uvjerenje? Nešto po čemu ste bili poznati u društvu? Neki su vas osuđivali zbog toga a neki hvalili vašu hrabrost kaj imate kohones to govoriti «naglas» i bilo kome bez ikakvog ustrućavanja. E,da, ja sam to napravio u subotu, u Dugavama.  Nisam ni znao kaj sam napravio dok mi ona nije rekla taj podatak. Njoj to nisam mogao reći. Al kaj je najgore, u onom stanju šoka i zbunjenosti, shvatio sam da mi to baš i ne smeta. Bljak! I kak da se čovjek sad osjeća. Zbunjeno? A-a. Jadno? Možda. Žao mi je zbog toga ali shvatiš da ima nešto jače od najveće mržnje i gnušavosti. E, sad... Čak nisam ni siguran da mi se to sviđa. Zapravo, osjećam se ko televizor ili neki drugi medij. Koliko, zapravo, ima istine u medijima? U medijima nema puno istine. Možda 30-40%, ako ne i manje. Mediji pišu, govore ono kaj će ih prodat. Jesam i ja takav?!?! A budući da živimo u sve liberalnijem svijetu, sve me više iznenađuje kako neki seks-skandal, gola sisa ili anoreksična glumica može uvijek iznova prodati neki medij. Mislim da će, u budućnosti, morati biti više istine jel ovo sve je fakat isfurano. Iznenađuje me kaj u zadnje vrijeme ima sve više «patki» i u sportu. Ne kužim, čemu to? Ali, pojavljuje se i druga strana priče. Ima slučajeva (sve (pre)više) kada mediji onečišćuju «medije». Ljudi više nemaju povjerenja u «medije»(čitaj: prijatelje) koji bi trebali biti adekvatni i iskreni jel je neko na TV-u vidio kako se ovaj ili onaj ponašao u ovoj i onoj situaciji itd. Vrijeme je neistinitosti u medijima. Doći će i ono bolje. I tak. Do zaključka nisam došao. Jesam napravio nešto loše ili sam se cijelo ovo vrieme zavaravao da je to loše? Neću namjerno napisat o ćemu pišem. Osim toga, to je samo mali dio mene. Koji nestaje, očito. |
