Zagreb...
Konačno sma se vratila. Mislila sam dato nikada neću reć ali eto, dogodilo se. Krenula sam u petak u 19:45 (najgori trenuci u mom životu, ali bit će još takvih, kako je krenulo...) i stigla u 8:00. Nikada nisam mislila da ću to stvarno napraviti, to je trebala biti samo jedna varijanta ali ja više nisam mogla ostati...Pokušat ću riješiti probleme jer ipak nada umire zadnja, dok živim nadam se! Život je kompliciran, ali tome su krivi ljudi. Ljudi jednostavno neznaju kada treba stati, stisnuti zube, priznati pogrešku i reć oprosti...neznaju, sve dok ne izgube ono što vole...
Oprosti
Malo je reć'
Da se prelija pjat
kad se vonj od nevoje
U zraku ćuti
Ja ne idem leć'
Da ne osjetim led
S tvoje strane postelje
Di mučiš di svako drži svoju stranu
I ponosa i gluposti
Moglo bi bit da je lakše umrit
Nego ljudima reć': "Oprosti"
Say, say,
To each other
"I'm sorry"
Ja te ne mogu nać'
Takvu kakvu znam
I to šta hoćeš od mene
Ja ne razumin
Ovo ovdje nisi ti
Ni ovo ovdje nisan ja,
To su neki furešti
Bisni ljudi
Oh Bože, da mi te prominit
Ili tebe ili sebe; isto je
Moglo bi bit da je lakše umrit
Nego ljudima reć': "Oprosti".
Gibonni
|