Kratke crtice.....

Priča prva:

Totalno sam sluđena trenutno sa igricom na fejsu-ZOO.
Igrica je u biti glupa a tako zarazna. Radiš si sam svoj zoološki vrt, kupuješ životinje, angažiraš čuvare, kupuješ drveća, kioske, treseš drveće za nofce, posjećuješ zoo-ove svojih frendova i treseš njihova drvca i gledaš životinje i tražiš skriveno blago.
Ma totalno glupa igrica ali u stanju sam satima sjediti uz nju.
Baš me zanima kolko će me to dugo držati. Ne bi bila prva stvar koja me zainteresira i nakon nekog vremena la-pa-pa dajte mi drugu razonodu.

Priča druga:

Ne sviđa mi se na njemačkom.
Imam osjećaj da svi znaju sve a ja sam tamo ko mali kreten koji sjedi i bulji u stol i mantra- samo nemoj mene prozvati,samo nemoj mene prozvati i...naravno upravo zgodni profa prozove mene. A ja se brukam i crvenim.
Morat ću sjest uz komp doma, ubaciti CD za učenje njemačkog i malo ponavljati.
Nesmijem se više brukati.
Barem ne pred mladim zgodnim profom ;)

Priča treća:

Ma joooj, ne opet.....s*anje. Uz sve postajem još i gluplja! Da ono totalka glupa. Moja pamet izbija van a glupost ostaje. Naime opet mi raste umnjak.
Boli ko sam vrag. Nemogu spojiti gornju i donju čeljust jer mi je meso oko zuba svo naotečeno. Da ne spominjem da je taj umnjak odavno počeo rast ali nikak da skroz izraste. E da i da je kojim slučajem več i popravljan.
Sad bi neki rekli tak mi i treba jer mi je zubar več rekao da idem vaditi taj umnjak da nema nikakve koisti od njega. A ja nisam htjela. Od svakog zuba ima koristi! (samo da netrebam na operaciju vađenja!)

Priča četvrta:

Danas je bio jedan od onih dana. Dan kad se samo sastanči. To stvarno ne volim. Produktivnost je jednaka nuli.
Više volim da mi se pošalju pitanja koja će mi ovako i onako postavljati na sastanku i da im pošaljem natrag mail sa točnim podacima a ne da unutar sastanka trčkaram do svog stola vadim podatke iz registratora jer jelte nisam niti znala koja je tema sastanka. Nećete vjerovati ali i to se dešava da mi se ne da tema sastanka a očekuje se da sve podatke imam u malom prstu. S obzirom s kolko brojka ja dnevno baratam bilo bi pravo čudo da sve popamtim.
Najdraži je uvijek govorio pametan piše a budala pamti. A ja nisam budala ;)

Priča peta:

Kiša vani pada ne baš ko iz kabla ali ipak pada a ja odlučila otići do pošte. To samo trebaš biti brejnstorm da tako nešto napraviš.
Stavila svoje nove sluške u MP3, odvalila Depeche Mode i krenula.
U roku odmah noge su mi bile ful mokre.Tenesice negdje propuštaju. Osjetila sam kako mi stopala žljapkaju u njima. Pljus,pljas,trak,truk,žgljb,žgljb....
Možda je vrijeme da promijenim tenesice? Ili vrijeme odlaska u poštu ;))))