Auch..joooj...buba...opet...

Eto kad ste spretni kao ja ona vam ne gine svako malo vikati auch....
Prije tri dana moja desna noga je odbila poslušnost i za razliku od mene i moje pozadine otišla u desno kad smo ja i pozadina otišle ulijevo.
Spiralne stepenice, kiša i jupiiii voupaaaaa Tibica leeeetiiiiii!!!
Nisam daleko odletjela pošto sam bila dovoljno ajmo to reći sabrana da sam se u letu uhvatila za gelender i samo “malo” natukla koljeno i pozadinu, malo izgrebla ruku jednu i drugu.
Brzo sam se osposobila za daljnje šepusanje jer jelte nisam smijela pokazati da sam se raspala ko kveten i da bubaaaaaa.
Do Plave Zvijerke jedva došla (proklete spiralne stepenice i kiša!), razmišjala po putu između jaukanja da li da zovem Velikog da dođe po mene ili ne. Prevagnulo je ono ne čist iz razloga da ne dam Velikom satisfakciju da me zeza kak sam na prvu “nevolju” odmah njega zivkala u pomoć ;)

Nakon pada službeno sam postala plavuša-ak ništ drugo po rukama i pozadini. Malo plava, pa malo ljubčebasta (ili ljubičanstvena kak hoćete;) a od jučer i invalid na ruke.
Kak se sve “ohladilo” nakon ozljede skužola sam da sam kod pada i hvatanja za gelender jako trznula rukama pa me sad prsni mišići bubaju.
Jako.
I tipkanje mi je problem. Mijenjanje brzina mi je noćna mora.
Auch...