Ugasila sam ga i opsovala mu roditeljicu iako čisto sumnjam da mobitel ima mater.
Nema veze, meni je odmah bilo lakše.
Sve što se ujutro obavlja obavila sam bauljajući i žmireći.
Teeeeeškooo mi je bilo ustati iz toplog kreveta.
Kako je zima sve više tu tako se onaj mali medo u meni (ili medo iz prošlog života) sve više uspavljuje u svom brlogu.
Još kad mali medo ne bi morao raditi...
S obzirom da još nisam baš sasvim došla k sebi, oprostite mi ako sam nesuvisla.
A sad jedna reklama...
Bacam se i ja malo u komercijalu.
Da ne biste mislili da se zezam, ozbiljna sam.
Preko vikenda sam napravila jednu ogrlicu...
Evo je...
Napravljena je od posrebrene žice, staklenih perli i crvenog avneturina.
Ako se nekome sviđa jeftino dam samo da prodam...
Može se iskombinirati s nekim komadima koje sam prije radila a možete ih vidjeti na ovom linku.
Pa eto, ako se nekome nešto sviđa a ima nešto viška kunica u novčaniku nek se javi.
Može na mail.
Neovisno o ovom patetičnom pokušaju prodavanja nakita, bavim se mišlju da pokrenem privatni biznis.
Nekako mi se najviše sviđa ideja da sam sama sebi šefica.
Naravno, kad nemate početnog kapitala ni bilo kakvih drugih resursa nije baš neki izbor.
Zato vas pitam imate li kakvu ideju?
Koji biznis da pokrenem a da ne zahtijeva velika ulaganja?
Ajmo da vidim koliko ste domišljati i kreativni.
Ako posao krene odužit ću se autoru ideje.
Onaj neki apnešto
Zaboravila sam se pohvaliti (kako li je to samo moguće, pripisat ću to općoj pospanosti mog organizma) da sam osvojila knjigu na nagradnoj igri.
Bravo ja!
I to nije prvi put.
Nema veze kakva je knjiga, važno da sam ja nju osvojila točno odgovorivši na neka pitanja.
Jupi!