subota, 18.02.2006.

Tulum

Sinoć bijaše tulum kod Svjetlane. Slavili se neki rođendani. Partijalo se dugo, glazba se nije ni gasila, bilo je super. Jedini nedostatak večeri je bio odlazak moje drage malo ranije, al' nekako san preživio (jer je bila tako
smišna, pogotovo s onom rečenicom: "Svega ću se ja ovog sjećat' ujutro."). Oko 5 uri san se srušija i zaspa, i onda naravno zakasnio na logiku ujutro... Tulumi su super, izlasci su super, al ću zbilja morat probat petkom navečer malo odspavat. Cilo fkn popodne glumin vampira po kući... I seko, ne ljutin se...
| 23:28 | Komentari (7) | Isprintaj | #

utorak, 14.02.2006.

Ja nisan heroj

Ja se ne vidim tako (kao što mi i sam nick kaže). Dapače, ne smatram se ničim osim jednom prosječnom nenormalnom osobom koja je jako divlja (iako manje u zadnje vrijeme) jer san se smirija pod utjecajem nekih droga (legalnih: ljubav, prijateljstvo, spavanje)...
To mi je inače nedavno rekla jedna vrlo draga mi osoba, pod čijim utjecajem pišem ovaj post. Ali ja san takav, ja moran svakome pomoći kad je u nevolji, al njoj to činim s posebnim guštom jer je jednostavno takva...
E, da. Danas san proveo 6 sati i nešto minuta kvalitetnog vremena s dragom. Malo neuobičajeno jer toliko vremena inače ne provodimo skupa. Nije dobro, što smo više skupa, više mi fali kad je nema...

Prisiljen da razmišljam
ja shvatio sam sve
nisam rođen da budem heroj
o ne ne ne...
| 23:53 | Komentari (10) | Isprintaj | #

utorak, 07.02.2006.

Prvijenac

Evo, sad ide prvi post. Iskreno, ne znan o čemu da krenem pisat jer ovo je moj prvi pokušaj pisanja ičeg ovakvog (pri tome mislim na bilo kakav oblik dnevnika). Neman nikakvu predodžbu kud bi ovo trebalo krenuti i ići, al evo idem probat pa ćemo vidit...

Neznan niti hoće li bit ičega pametnog za reći, al nema veze, ionako govorin gluposti... :D

Inače, danas san na putu iz škole doživio dvije situacije za pamćenje... prva je bila kad je angie odjednom počela vikat da joj je nešto upalo u oko, i počela je plakat, pa smo morali uletit u Lungo Mare (jedan restoran) da bi ona izvadila to nešto iz oka. Naravno, u oku nije bilo ništa... malo moje plačljivo... Onda smo sreli njenog dragog, mog bracu (negdje poznatijeg kao Bracin Braco) s kojim san otiša doma. Naravno, pola puta smo raspravljali o ničemu, a onda smo došli na zanimljivu temu: "Bi li ikada prevarili curu?" Naravno, proznali smo da iskušenja postoje, ali odgovori si nam bili jednaki: Nikad! Mislim, nema mi smisla uopće biti sa curom ako ću ju varat. Ono, ako nam postane monotono ili dosadno, prikinut ćemo, pa idem dalje... A vi? Jeste li vi ikada u životu prevarili partnera/partnericu? Biste li si to dopustili?
| 22:56 | Komentari (6) | Isprintaj | #

Sljedeći mjesec >>