Pjesme s drugog kata
29.05.2006., ponedjeljak
|
Je li još puše vanka? Nemogu se sad sitit, a kad sidim već, počea pisat, ne da mi se ić u drugu sobu pogledat. Ali ima bit da puše. A puhalo je i jučer navečer dok sam pegla, puno jako je puvalo, pa mi je kroz otklopljeni prozor uletilo neko pero, ono mekano sa droba, paperje, je li tako? Pa sam ga smetnia s uma, i kad mi je posli u periferni vid upalo, pripa sam se da nije neko ružno živo biće. Pripa sam se, ustvari, da su mi se graštapani pojavili u stanu. pauza da stavim nešto da svira. evo sam stavia eyes and arms of smoke. a vidim i da su tagovi promijenjeni. kakve veze "em" ima sa kurzivom? Zašto mi je sad CD počea radit? Slušam sa harda. Svašta. A, evo je sta. Nego, prije misec dana i dan, posta sam godinu dana stariji. Fin tulum bio. Nešto kasnije ugostih jedan dvostruki rođendanski tulum, i rezultat je daljnja proliferacija tri kvarta popijenih boca pelinkovca na onoj polici iznad šanka, di inače stoje vitamini (jer moja prehrana nije raznolika, ja sam razmaženo dijete koje ne jede zelenje. a voće volim, ali mi ga se nikad ne da jest. ok, kupujem jagode nešto u zadnje vrime, ali su uglavnom bezukusne) i gratakaža. Imam i tri kvarta boce burbona, pa sam ga prošlu sedmicu, par puti, prije nego šta bi izaša vanka navečer, popia po pola čaše. Razočaran sam. Nisam odavno pia ništa žestokoga, negdi od ranih godina faksa, i vidim da teško padne na drob, uspavljuje a ne razveseljuje, otupljuje a ne izoštruje. Držim se piva i vina. Razočarali su me i Ms. John Soda. Dvi trećine divan prvi album, i dosadan drugi, pa sam barem očekiva dobar koncert dobrim dijelom, a nove stvari su svejedno ostale dosadne, a stare postale loše odsvirane. Jedino Hiding/ Fading je bila krasno veselje. Zato su Peach Pit u Opatiji... je, bia sam u Opatiji, išli smo u Rijeku, pa tamo. Nisam navečer kad smo legli uspia isključit frižider, makar sam ga stavia na nulu, siguran sam, pa mi je zuja kraj glave cilu noć, ali mi nije u početku smetalo, spava sam fino, kvragu i pod i frižider, samo je posli postalo grubo, kako je mamurluk počea zamjenjivat pijanstvo. A sutradan navečer, nazad doma u Zagrebu, veselia sam se ić rano leć, da se naspavam prije posla, ali je meni za dišpet autoalarm vanka počea zavijat, i zavija je iduće tri ure, a u pauzama bi se ubaciva onaj idiot od pasa priko puta. Odavno se svijet nije ponaša tako pakosno prema meni. Ma, nema veze, uspia sam relativno dosta odspavat, makar manje nego šta bi tia. Ovi... šta ja grintam, bilo je zakon tamo (Bučimir će sigurno više pisat o tome. za Umobolnog ne garantiram).  Malo Tigrove Masti. A bilo je zakon i na nasipu prije nekog vrimena.  Ma, šta ću sad nabrajat koji su sve koncerti bili zakon zadnjih dva miseca, ili koliko, šta me ovde nije bilo. Neću. Mislia sam još nešto napisat o javnim raspravama, kolika masa nerazumijevanja je to, sa obe strane stola, ali mi se sad više ne da. Triba se malo pomalo zagrijavat, neću sve odjedanput. A, i grlo me počinje bolit. Stvarno postajem tratinčica, jebemu. |