Pjesme s drugog kata
01.05.2005., nedjelja
Plakao sam danas. Stvarno mrzim rezat kapulu.Zaboravia sam kako se dugo spava. (pas opet laje. neki pauk mi se na nogu spustio. i caps lock sam uključia, pa sam prošlu rečenicu ponovo mora pisat.) Probudia sam se oko sedam ujutro, ili tu negdi, činilo mi se po suncu na zidu. I nikako ponovo zaspat. Pari mi se da imam nekoga sakrivenog u glavi koji želi bit budan kad ja oću spavat. Zašto sam se razbudio? Fali mi sna, jebemu. Ako ikad poželim poludit, napravit ću to tako da obratim pažnju na oči. Oči i kad su zatvorene gledaju. Gledaju kapke sa unutrašnje strane. I ne možeš ih ugasit. O kvragu, zašto sam ovo napisa, sad sto posto neću moć zaspat. Eh. Onaj kušinić za oči je simpatična stvar, ugodan je i miriše fino. Lišće lavande je lijepo. Nego moram ležat na leđima da ga mogu stavit. A ne volim spavat na leđima. U redu je to za po danu. A ja ne spavam po danu. Stavlja sam suđe u mašinu, prsti su mi bili masni od šuga. Mobitel je zvonia. Posli dvadesetak minuti razgovora sam bio zbunjen. Zašto je mobitel šporak? Šta mi je ovo na prstima? Kakav mi je to znoj? A danas je stvarno već vruće. Pišem u gaćicama. Drago mi je bilo pričat. Gotovo je Žedno Uho. Ove godine nisam ima nesanicu od piva. Ove godine me skoro uopće nisu bolila leđa. Napredujem. Dobro je šta koncerti nastavljaju samo malo laganije. Postupno skidanje je ok. Ali šesti mjesec je već dosta prazan. Hm. Šta ću onda radit? Osjećam se nekreativno, to šta radim mi je dalo izliku da ne radim. Nisam gladan izražavanja. Samo žalim za njime. Ne sviđa mi se to. Nego, naletia sam na onaj citat od Rousseaua. "Čovjek je rođen slobodan, ali je svugdje u okovima." Ili tako nekako, nemam pojma, bilo je na engleskom. Samo sam mislia reć da je u osnovi, u početku, prvo, čovjek rođen gladan. Za razonodu, evo jedan simpatičan strip. |