Pjesme s drugog kata
14.04.2005., četvrtak
Proba sam ne počet sa time kako mi se spava. Ali ne ide. Živia sam život poštenog apsolventskog ljenjivca svojevremeno i ne tako davno, pa je isto tako bilo da se nekako nikako nisam uspjeva naspavat. A vidi me sad. Radim, posjećujem drage osobe na čudnim dalekim mjestima i idem na koncerte, i sve u istome danu. Osim danas, ali se skupi toga, zaostataka i komad umora po komad umora. Svaki odmor je prekratak, pa se onaj neugašeni umor zalijepi za onaj novi, i eto onda sad. Dobio prvu plaću danas. Da imam volje i snage, sad bi radio nešto šta bi pokazalo kako sam sretan, ali kako nemam onda pišem ovo i gledam očima koje me peku. Možda danas uspijem uhvatit malo više sna, i možda mi radni dan sutra bude isto tako nezamislivo težak kao i današnji, pa ću moć ornog duha pohodit mathnoiseprogštagod veselju sutra navečer. Word Detective je puno fina i zabavna stvar, pogotovo ako nemate pametnijeg posla. Preporučujem, s punom odgovornošću i uvjerenjem, jerbo sam veći dio dana između 9 i 4 popodne proveo čitajući upravo to. Jednu stvar znam, onom nesretnom cesticom od Jankomira do Ljubljanske nikako ne bi iša na noge navečer. Šišmiši su OK, ali svi oni oštrodlaki žilavi omanji pasi su strašni. Izgledaju pet puta krvoločnije nego kakav rotweiler. Briga me šta su izad ograda. Dok mogu projurit kraj njih na bicikli je isto OK. Sitilo me na jednu večer u Motovunu prošle godine, na radionici, ne na festivalu. Vanka sezone je prekrasno pusto, samo nas tridesetak i periodičke grupice turista. Ti turisti su svi stari ili ružni. To nije vrijeđanje nego činjenična tvrdnja. Kako bilo, sjeo sam na onaj bunar na sred pjace i gleda šišmiše (dva) kako kruže. Sad stojim na ovome mjestu i pokušavam smislit fin način da opišem ono šta hoću, samo ne ide. Mogu reć da su zgrade činile ...jebemu, kako se zove ono geometrijsko tijelo? ono koje je tetrapak i kutija za cipele, i kutija za kekse i za čaj? tetraedar? nije kvadar, kvadar je lik. i ako je tetraedar neš mu ti vrijednosti za opisivat ovo... e, prostor te pjace mi je bia takav, i njih dva (dvi, dvoje?) su letili po najgornjoj plohi, ali to nije dojam kojega oću postić. Nije ni pisanje o morskim pasima na vrhu akvarija dokle ja gledam sa dna, jer je to pretjerano i kičasto, i blesavo. Pa je jedan od tih šišmiša hvata neku leptiricu. Neuspješno. Ma, ja znam kako je to izgledalo i to je glavno. Ne morate se gnjavit, a kad sam već sve napisa neka stoji. Tako je jedan dan neki vrabac hvatao leptira tamo kraj Interkontija pa se skoro zabia u vrata od Lacostea, zajeba ga leptir. Dao nešto sreće ovih par dana, nešto dobio. To je dobro. Sad me ovo tipkanje razbudilo. Jebemu. Sto posto sad neću moć zaspat. E, Thermalsi su veselje. Na Ribotu i ekipi bilo prevruće i prepuno, a ja jedva na nogama. Pa jebiga, nisam izdrža duže od pauze. I imam smrdljivog martina u sobi. Došao popodne i sad je negdi sakriven. Mrzim te beštije. Bube su uglavnom podnošljive dokle god nemaju krila (osim graštapana). A ovi su blesavi, lete okolo i zabijaju se u sve živo i još su glasni. A glupo mi ga je ubit samo zato šta mi ide na živce. |