Pjesme s drugog kata
11.01.2005., utorak
Danas mala praznina. Jutros sam napravio jedan omot za CD, i uzeo mi je više vremena nego šta je treba, i ispa je lošije nego šta je treba, pa me to malo... štajaznam, recimo da mi je oduzelo volju za radom. Novi Archis se bavi reakcijom na ideju "koncepta" koja je postala poprilično izražena u zadnje vrijeme.* "People are once more spontaneously asking: 'What's the point?'" *(reakcija, ne ideja) Ako je časopis nizozemski, onda je pitanje bitno. To je zemlja u kojoj se individualni i inventivni pristup kroz edukaciju više cijeni nego tehnička potkovanost i izvedbena kompetencija. U ovoj zemlji gdje je u arhitektonskom obrazovanju dominantnan obrnuti pristup, briga je drugačija, i meni njihovo pitanje ne trese toliko zemlju. Pristup ovde je redukcionistički od početka. Tamo tek kasnije. Jedan je pristup koji kreće od neograničenog i reformira se u sudaru sa datostima, drugi kreće od ograničenja i pokušava se provuć kroz njih s najmanje truda. I jedan i drugi, kao isključivi, funkcioniraju samo u rukama upornih i talentiranih. Za većinu, pravi put je uvijek kombinacija. Čitanje je uvik poticajno, pa sam u projektu malo razbuca neke zgrčene točke. Neka sad malo odleže, sutra ću vidit jesu li legle. Omot je za album "Tesla's aquarium" Felixa Kubina i Pie Burnette. Kubin je bog. Bilotko tko osnuje Gagarin Records, Kommunistische Einheitspartei Deutschlands (dada-socijalističku stranku koja je miješala DDR, Paju Patka i poslovni žargon), potpiše se frendu na CD sa "slavic slave" i uvjeri sve prijatelje da je baš *on* na omotu Kinder čokoladica (to u djetinjstvu dakako), je genije. A i odradio je super koncert u KSETu. Odo ja sad kod frenda na Jarun, jeger i pivo. |