Prilikom planiranja puta u Japan, svakako treba proučiti kako se tamo hraniti. Često restorani imaju u svojim izlozima postavljeno sve što nude. Interesantno je da je to sve plastična imitacija hrane, izvanredno realno prikazana. Lako je odabrati i na mjestima brze hrane na ulici, sve se priprema pred vašim očima, pa birajte. Potpuno je drugačija stvar kada ulazite u restoran gdje se nudi više raznolikih jela. Na slici vas privuče neko jelo i sigurni ste da budete izašli siti.Vjerujem da su vam poznate japanske male porcije koje nisu samostalna jela, već da bi se čovjek najeo, jela dolaze u slijedovima kako ih naručujete.

Draga i ja ne spadamo u ljude koji vole vidjeti pun tanjur hrane, pun stol pa jedi dok ti se pupak ne razveže. Uživamo u malom obroku i to nam je sasvim dovoljno.

Šetali smo tako čitav dan Kyotom. Obišli smo Kinkakuji s poznatim Zlatnim paviljonom. Obišli smo u istom điru i Ryoanji Temple. Uživali smo navečer u Aqua Fantasy ispred stanice.

Kinkakuji Golden Pavilion

Ryoanji temple, jezero

Aqua Fantasy

I na kraju dođe vrijeme da usput nešto prezalogajimo. Gledamo pred restoranom na slici ribice i nekakvo meso u posudi.
Draga će ribice, ja meso. Donese konobarica porcije i obje stavi pred Dragu. Stoji iznad mene i čeka šta ću ja naručiti! Uzmem ja meso i tada se ona udalji, valjda joj je bilo jasno da je to čitava narudžba.
Draga jede svoje ribice a ja pokušavam odgonetnuti kakvo je to meso u vrelom ulju. Na kraju mi pade na pamet ... pileći želuci. Kako ih i inače volim, bilo mi je zanimljivo probati i na ovaj način pripremljene. Kruh sam morao posebno naručiti i dobio sam prepečenac.

Preporuka za kraj. Planirate li posjet Japanu, pročitajte ponešto i o hrani. Jedan od dobrih načina je Food and Drink na japanskom vodiču.

Takoyaki, okruglice s hobotnicom